Пописа (не)ће бити?

Пише: Батрић Бабовић 

Новембар је тако близу а тако далеко. Попис становништва био је радна обавеза 42. црногорске Владе, али се није одржао. Зашто? Нико још не даје валидан или било какав одговор на ово (не)једноставно питање. Можда одговор не лежи код актера политичког живота у црногорском парламенту. Оно што би на демократском Западу било техничко извршавања једне операције којом се пребројава стање у држави, у Црној Гори је питање живота и смрти. Није јасно ко се прибојава броју Срба, Црногораца, Хрвата, Албанаца и Бошњака али је јасно да двогодишње одлагање буди сумњу у нечију жељу да ово питање држи под стањем статус qуо. Важно је рећи да су сви ранији пописи били под велом сумњи,и да тадашња водећа политичка снага оличена у Демократској партији социјалиста јесте била промотор пописних исхода и њиховог коначног збира. Данас, кад актуелна већина функционише са 41 послаником (више пута показани варијабилност и непостојаност), ни утицај ДПС-а са коалиционим партнерима, нити утицаји актуелне парламентарне већине не могу одредити судбину будућег пописа. Разлози леже у поразу Мила Ђукановића на предсједничким изборима и непоштовањем стављеног потписа да се изабере 44. Влада на чијем челу би био дипломата и ерудита Миодраг Лекић. Све је показало лакомост постојећих власника 43. црногорске Владе на челу са Дританом Абазовићем.

Његова политичка странка и Јоковићев СНП са неколико процената актуелне подршке у бирачком тијелу контролишу више од 60 или 70 % извршне власти. Све то функционише са Владом која је изгубила подршку у Парламенту, али подршку добија од оних посланика са којима је ГП УРА требао да формира 44. Владу. Мало је рећи да је стање невиђено и шизофрено, али користи Абазовићу и сарадницима из из извршне власти. Мило Ђукановић је распустио Парламент према Закону о Предсједнику који је усвојила парламентарна већина од 41. посланика, а Уставни Суд није оцјењивао уставност под изговором појединачног правног акта и са подијељеним гласовима остало се у пат позицији. Премијер Абазовић тражи одлагање парламентарних избора под изговором да парламент сам себи треба да скрати мандат и да се поништи одлука коју је донио Мило Ђукановић.

На потезу је новоизабрани предсједник Јаков Милатовић. Танак правни поредак и нефункционалност нивоа власти ремете бројне ствари. Нови парламентарни избори донијеће нове коалиције и нешто јасније односе. Вјерује се да ће актуелне политичке снаге на власти уз Покрет Европа сад имати тропетинску надмоћ у Скупштини.
Било како било, са одложеним или неодложеним парламентарним изборима судбина пописа и даље остаје неизвјесна. Непребројано стање оставља неправилности и недоумице из прошлих времена да колају нестабилним политичким простором и утичу на бројна одређења и токове унутрашњих и спољашњих политичких процеса.
Овако испада да је непописивање стања интерес апсолутне већине политичких странака, тако да (не) пописивање постаје судбинско, а не статистичко питање за опстанак политичких елита на власти.
Од 42. до 44. Владе ламентира злодух статистике. Од духа истине бјеже сви који воле неистине.
А обичан народ констатује да упркос најавама пописа (не)ће бити, јер колонија нема снагу за самостално вођење политике!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: