Поповић Мошков: Послодавци се гуше у огромним порезима и доприносима, мали бизниси умиру

Минимална зарада у Црној Гори треба да се креће ка 300 евра нето, уз обавезност промјене обрачуна плата (укидање стопа на бруто примања и увођење стопа на нето примања), као и увођење категорија неопорезивих нето примања и прогресивног опорезивања, казала је данас Љиљана Поповић Мошков, чланица Предсједништва грађанског покрета УРА.

Она вјерује да би привреду у Црној Гори (коју углавном чине микро и мала предузећа) требало растеретити начина обрачуна зарада са садашњих 67 одсто на испод 50 процената до 2030. године уз бескомпромисно рјешавање проблема сиве економије.

“Повећање минималне зараде мора пратити смањење пореза и доприноса на зараде или задржавање постојећих уз промијењен начин обрачуна, а уколико се то не догоди за резултат ћемо имати уништење и затварање многих малих бизниса а тиме и огромно повећање броја незапослених. У преко 90% случајева послодавци приказају минималне зараде у свом пословању из разлога огромног захватања државе на име пореза и доприноса, чије оптерећење не може поднијети велики број мањих привредних субјеката који чине већину субјеката у Црној Гори. Ако се зна да на 200 евра исплаћене нето зараде, послодавац укупно мора држави уплатити 65% или 130 еура на име пореза и доприноса, може се без посебног економског знања закључити колико су плате огромно оптерећење за привреднике и да њихови бизниси једноставно не би издржали обрачунавање реалних зарада”, тврди Мошков.

Наводи да према задње ажурираним подацима из Монстата, број запосленених у Црној Гори износи 182.368, што значи да чак 39% запослених прима минималну нето плату у износу од 193 еура.

“Међутим у реалности овај податак није тачан, јер се налазе начини (легални и илегални) да се надомјести разлика од “званичне” до стварно договорене зараде између запосленог и послодавца. Статистика показује једно а у реалности се дешава сасвим друго. Тако на примјер сви знамо да су нето зараде односно примања запослених у Црној Гори за оних 70 000 људи који према Пореској управи примају 193 евра, много већа од те суме и да се у пракси налазе други начини за исплату реалних нето плата. Постоје законске могућности за тзв. достизања нето зарада до реалног нивоа, као што је обрачун неопорезивих дневница, подизање дивиденди и сл. али постоје и оне проистекле из сфере “сиве економије”, односно из прихода остварених у готовини која не пролази легалне токове пословања. Као посљедицу оваквог пословног амбијента, имамо криви податак, како о висини просјечне зараде у Црној Гори, тако и о броју запослених са минималним примањима” оцјењује Мошков.

Она истиче да се приједлози Грађанског покрета УРА који су представили у економском програм “Посао за све” сљедећи:

–Укинути обрачун по одбитку однодно на нето зараду примјенити постојеће стопе порезе и доприноса. То значи да би при 300 евра исплаћене нето зараде порез и остали доприноси износили 45,77 % или 137 евра, док је при садашњем начину обрачуна захватање 65%. Уз овакав начин обрачуна послодавци би усљед мањег оптерећења приказивали реланије зараде, мање би било “сиве економије”, реалније би били приказани приходи предузећа (а тиме и ПДВ) а статистички подаци као основ за управљање били би реалнији

–Оставити постојећи начин обрачуна али минималац ослободити пореза. То би значило да при нето заради од 300 евра, захватања из минималца би износила 51,66% или 158 еура што би у односу на садашњи минималац било минимално оптерећење за привреду од 28 еура по запосленом који прима минималац. И при овој опцији, привредници би реалније приказивали зараде а наши статистички подаци били тачнији.

–За све нето зараде изнад минималног износа увести прогресивно опорезивање по категоријама примања: нпр за зараде од 301-600 евра стопа пореза да износи 9%, од 601-1000 стопа пореза да износи 12%, од 1001-1500 стопа пореза 14 %, од 1501-2000 стопа пореза да износи 16% и преко 2000 стопа пореза да износи 18%, уз обавезу укидања садашњег обрачуна по одбитку.

Поповић Мошков тврди и да је у земљама ЕУ урађен такав систем опорезивања да се иде ка редистрибуцији од богатих ка сиромашнијима.

“Примјера ради, у Аустрији се плата до 1000 евра уопште не опорезује. Све ове земље, (па чак и бивше Југославије) имају и износе плата који се уопште не опорезују и тако се подстиче привреда и запошљавање”, закључује она.

Прочитајте још:

Савковић: Захваљујући Ђукановићу Црна Гора је дотакла економско и морално дно

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: