Попу Милу митски ореол

Епски бард Божо Ђурановић сабрао је око својих стихова младе гусларе који су му приредили незаборавно вече у Друштву Црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“ у Никшићу. Деценијама Божо ствара епске песме од којих ће неке надживети његово и будућа времена, као што су „Разура Лазара Пецирепа“, „Погибија попа Мила Јововића“, „Суђење Шћепану Радојевићу“, „Женидба Баћа Мићуновића“, „Сабља краља Милутина“.

отово да нема Никшићанина који не зна Божову песму о погибији попа Мила Јововића, која је чак победила нову технологију и ушла као мелодија мобилних телефона. Тако је поп Мило „засвирао“ Сулејману Величанственом у никшићкој Железари, чим су Турци као нове газде закорачили у опустеле хале некадашњег гиганта, а неки од њих са мобилних телефона пустили музику из познате турске серије, а Никшићани одговорили: „У данима кад на Никшић Црногорци ударише, кад бијаху дошли дани да не буде Турски више…“

ОВА најпознатија и најславнија песма први пут је снимљена 1977. године од стране гуслара Стојана Шипчића, Луке Караџића, Ђура Крсмановића и Лабуда Томића на грамофонској ЛП плочи. То је био први осмерац снимљен уз гусле. А дуго се није знало да је аутор те песме управо Никшићанин из Голије Божо Ђурановић (79), који с правом носи епитет највећег живог епског песника кога многи сврставају у ранг барда Хаџи Радована Бећировића Требјешког. Почетком деведесетих ову песму у свом маниру отпевао је и рокер Рамбо Амадеус и била је једна од најпопуларнијих на његовом албуму М91.

Око 30 гуслара снимило је моје песме. То је оно што ми је познато, а могу замислити колико их је што су то урадили без мог знања. Уз песму „Погибија попа Мила Јововића“, хит је била и „Суђење Шћепану Радојевићу“ која је такође достигла рекордан тираж. Срце ми је пуно, јер сам посматрао младеж на овој вечери с каквом лепотом другују са гуслама и мојим песмама. То ми и у овим годинама даје нову енергију, да наставим да стварам и то на задовољство моје и бројних поштовалаца – каже, за „Новости“, Божо Ђурановић.

Голијани, његови земљаци, с поносом истичу да су имали срећу да на Штукељиној главици још као деца науче Божову чувену песму о попу Милу, као и многе друге. За Бањанина Чеда Баћовића, Божо је некрунисани краљ црногорске епике.

Божу је Голија вечита литерарна инспирација. Међутим, за неке Европејце је данас доста тих гусларских и џефердарских времена. На срећу, Божо нас уверава да су најбоља одбрана од ништавила и кратког памћења управо ове песме – сматра Баћовић, књижевник из Никшића.

ВЕЛИКИ део Ђурановићевог стваралаштва ушао је у девет енциклопедија најбољих епских песама. Божо је добитник прве награде „Хаџи Радован Бећировић Требјешки“ за најбољу песму Црне Горе, Србије и Републике Српске. Скоро све његове песме снимили су најпознатији гуслари. А прва песма у његовој најновијој збирци посвећена је управо гуслама и гусларима, а и младим нараштајима који ће тек да заблистају на гусларском пољу.

Својевремено су народни гуслари Бранко Перовић и Славко Јекнић у сарадњи са глумцима Михаилом Мишом Јанкетићем, Данилом Лазовићем и Соњом Јауковић снимили чувену Божову пјесму „Књаз Данило и Кадићи“, која је такође доживела изузетну промоцију.

„Нит вода нит вино“

Када сам први пут чуо Божову епску песму „Погибија попа Мила Јововића“ дуго сам размишљао како је Мило јуначки погинуо од Турака, борећи се да победи правда код Црногораца. Када сам ових дана поново читао ову песму, дуго сам размишљао како смо кукавички погинули од Мила, борећи се да победи правда код Црногораца – каже, за „Новости“, Блажо Паповић, члан редакције „Голијски сабор културе“. – Тако помешано размишљање о овим стиховима даје ми за право да их овако схватим:

„У данима кад Никшић

црногорски ударише,

Кад бијаху дошли дани

Да не буде српски више…

…

Тад књаз Мила дозиваше

У присуству свих војвода

Па му каже слушај Мило

Нит си вино нит си вода…“

Извор: Новости (Велиша Кадић)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: