Пораст Вучићевог дефетизма у издаји Косова и Србије и изругивање Српском народу

Господин самохвалисави Председник унесрећене под њим Србије не пропушта прилику да свој дефетизам и безнађе подмеће Србији и Српском народу, како на Ко­сову и Метохији, тако и на југу Србије, и надаље све до „Београдског пашалука“, па и Србима преко Дрине.

Ако господин Председник Србије поручује како ћемо кроз 40, па онда „поправља“ на 20 година, „бранити Врање“, мисли да је, ваљда, Српски народ то­лико глуп, колико је он недотупав, кад неће да призна да управо под његовом апсолутистичком влашћу – личним терором, села на југу Србије, у којима је доне­давно Шиптара било само неколико процената, сада су у наглом порасту тог про­цента (пример Медвеђа код Лебана, где Шиптара доскоро беше 5%, сада они с Косова долазе и гласају до 12%), па за то бескрупулозно клевета и окривљује Српски народ – онда је то само доказ пораста његовог дефетизма, издаје и изругивања.

Ако Хрватима изјављује да „сви Срби знају да је Косово већ изгуб­љено“, а не каже да је то „губљење“ у последњој деценији само плод његове непатриотске и недржавничке политике, његовог „неуморног даноноћног рада“ и флоскула о „миро­творству“ и „евроинтеграција­ма“ (за које сâм признаје „да нам ништа не дају“), као и празнословне вербалистике да ће „бранити Српски народ“ – а он је уствари поставио „интегрисане границе“ на Јарињу, Брњаку, и 30 километара источно од Грачанице (у Јабланици, близу Лебана, где сам скоро био), итд. – онда шта је то него замајавање (читај: изругивање и понижавање) Срп­ског народа.

Све његове самохвале о „порасту стандарда“ и „смањењу дуга“, „повећању БДП-а“, „плата и пензија“, итд. (као да смо Цинцари које инте­ресују само паре) – такође су у стварности ругање Српском народу, што нам може посведочити саваки српски сељак, не само запостављен, него упропашћен његовом „економском политиком“, Макс-Веберов­ским протестантским псевдо-социјализмом, његовим просјачким „инвестицијама“ и Поперовском теоријом „Отвореног друштва“.

Говори нам свемоћни диктатор, каквог није било у Србији, да не знамо како је на Косову – јер „нисмо тамо били“, а уствари, он лично нити бива, нити непосред­но зна стање на Косову и Метохији.

(Признаје да његова фамозна ЗСО, за коју се његови трабантски послу­шници хвале да је победио са 5 : 0, – неће бити формирана; притом у ту ЗСО није укључена ниједна Српска Заједница из Метохије, а има их! и тамо се Срби још увек враћају и крваво опстају, иако по цену великих жртава, док његова послушна му „Српска листа“ – чули смо их јуче како себе представља­ју за „једине представнике“ Срба на Косову, а Црквене људе, па и самог Вла­дику Теодосија, подругљиво исмева: како, тобож, „добијају паре од Шиптарâ“).

Господине Председниче, стално нам помичете рок кад ћете народу открити свој „план о Косову“, бољерећи, шта сте обећали или већ дали, или, шта су вам „обе­ћа­ли, а не дају“ – и тиме само обелода­њујете своју ноторну самохвалисаву демагогију!

Изгледа да ојађеном Српском народу и читавој СРБИЈИ (за коју се толико „бусате у прса“, као да је она ваша „прћија“ и „феудални посед“) остаје још да спроведете, тј. изманипулишете (а ви сте мајстор у томе), фамозни „референдум“, да би њиме под­метнули Српском народу вашу издају као његову самоиздају, за коју ће опет он, а не Ви, бити крив.

Ово пишем као човек Србин, рођен и одрастао у Србији, који је низ годинâ про­вео на Косову и Метохији, и на коме и где у току године проведе добар део време­на са својим Народом и својим Светињама.

Сабор Св. Арханђ. Гаврила                                              Епископ Атанасије (Јевтић),

Лета Господњег 2018.                                                          онај који је ове године на Газиместану говорио стихове Милана Ракића:

„…Данас нама кажу, деци овог века,

да смо недостојни историје наше,

да нас захватила западњачка река,

и да нам се душе опасности плаше.

Добра Земљо моја, лажу!“[1]

[1] Као што његова Премијерка лаже, кад Србима у очи, па и у иностранству, каже: „Не можемо да кажемо да је Косово Србија“!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: