Пораз храбре Србије на ЕУРО премијери
Фото: Тајнуг АП
Фудбалери Србије поражени су на премијери на Европском првенству против Енглеске резултатом 1:0 у оквиру групе Ц.
Према писању Новости, коначан резултат, 0:1, само делимично открива колико су тешко Енглези победили Србе у мечу у којима су „отписани“ и те како показали зубе вицешампиону Европе.
Ако је изненађење било што је селектор Драган Стојковић Пикси почео меч са два нападача, Митровићем и Влаховићем, иако је наспрам себе имао по многима највећег фаворита за титулу од ког би се већина ривала „штрецала“, није било изненађење оно што су Енглези урадили у првој половини уводног полувремена.
Доминирајући на обе половине терена, константно су трагали за пукотином у српској одбрани, а њу су и нашли када је агилни и дотад најчешће коришћени, Сака, с десног крила центрирао у 13. минуту. Последња линије Србије је тада попустила – након што је лопта прелетела централног енглеског нападача, Кејна, иза његових леђа „искрао“ се Џуд Белингем и главом из петерца постигао погодак.
Чинило се у тим моментима, и оним непосредно потом, да ће Енглеска свој несумњиви квалитет одмах крунисати и новим поготком – просто, повиајли су се српски редови пред налетима супарника, а не да се издржало то, већ се и кренуло у супроном правцу.
До полувремена „слика се променила“ на Шалке арени у Гелзенкирхену, не драстично, али довољно да се пробуди оптимизам хиљада српских навијача, који можда јесу за нијансу били малобројнији од ривала, али јесу видели бољу Србију. Чак и када би се десили пехови, попут принудне измене када је на левом крилу Младеновић морао да замени повређеног Костића, који је у сузама напустио терен.
Стојковић је на предаху извршио једну рокаду, опоменутог Гудеља је заменио Илићем, што се показало као потез који је додатно учврстио игру на центру терена где су дотле Деклан Рајс и Трент Александер Арнолд често радили малтене шта им је воља, али је промењено још нешто.
Србија је кренула и конкретније, и „бројније“ у своје акције, нису више били усамљена два нападача, већ су им се придодавали и „везњаци“, а притом као да је на дугме био укључен изврсно организован пресинг на супарничкој половини терена.
Он је и онемогућио Енглезима да лако (понекад – и да уопште!) прелазе с лоптом на српску половину игралишта, а све чешће је и доводио до тога је лопта по минут, два без престанка у поседу „орлова“. Шанси, оних „стопостотних“, није било, али константна опасност по селекцију „Гордог Албиона“ претварала се у српску доминацију која није потрајала само 5, 6 минута, већ се протегла на добар део другог полувремена.
Плела се мрежа око гола који је чувао Пикфорд, претили и „провопозивци“, и замене (Душан Тадић и Лука Јовић су ушли уместо Лукића и Митровића), а тек понекад би се нешто дешавало на другој страни терена. Истина, када би се збивало, било је опасно, попут пречке коју је погодио Хари Кејн (после недосуђеног фаула над Вељковићем), и то пречке која је погођена услед добре одбране Предрага Рајковића, али много занимљивије је било пред Џорданом Пикфордом.
Имао је доста посла голман Енглеза, морао и да интервенише али и често да стрепи од покушаја Срба који, нажалост, нису уродили плодом, па је изврсна игра „орлова“ остала ненаграђена бар бодом.
Следећу утакмицу Србија игра у четвртак, 20. јуна, у три поподне против Словеније, која је изненадила Данску у првом колу.
Александар Митровић после меча
„Показали смо зубе. Изгубили смо утакмицу у првих 20 минута где смо се повукли. Чекали смо да примимо гол, онда смо живнули. Друго полувреме смо изашли боље, храбрије. Одиграли смо добру утакмицу, мислим да смо заслужили бар нешто, али то је фудбал. Имамо две битне утакмице још. Да се опоравимо и припремимо за то.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kad se peva himna pomislio bi čovek da će da ne samo pobede Englesku, nego i da osvoje i koloniziraju Nemačku. A kad izađu na teren da ti se smuči od kukavičluka. Kako i neće kad su nam glavne emisjije Parovi i Zadruga, a tv Pink, Hepy, a od novina Informer.
Репрезентација Србије је састављена од одличних играча, врсних и по томе је у врху овог Првенства. Међутим, кад политика уплете прсте овако се све завршава. Пикси, који из утакмице у утакмицу показује своју нестручност, доказује и своје понашање које није за једног селектора. У почетку је барем ћутао, а сад показује да је питање да ли је прочитао макар ,,Орлови рано лете“ или нешто друго од лектире. Започети утакмицу са два центрафора ( Влаховићу треба пет минута да се окрене и да види гдје се налази и само је упутио један ударац на гол који је голман Енглеза лако укротио, а о Митровићу не бих трошио ријечи, јер није требао да буде позван), а играти овако кукавички и кад су се одважили да запријете осредњем тиму Енглеске све је то било с са сулудом намјером да се ушетају у противнички гол. Једина свијетла тачка, као и увијек је био Павловић играч скромног знања, али велике борбености и с доста кондиције, што је све значајно за модерни фудбал. Сака га је прописно намучио док није схватио шта треба да ради, а онда је успио и да га избаци из игре. Изласком једног таквог играча, као што је Сака, који на срећу и не посједује поред трке и дриблинга центаршут какав треба паметан селектор је требао да прилагоди игру и да не само изједначи, него докосури блиједе Енглезе, с којима је изашла на крај и једна Црна Гора, кад су имали Рунија. Играчи, не слушајте Пиксија, играјте као да није на клупи, почните да се борите, примијените и своје знање и побиједићете сигурно и Словенију и Данску. А то је и довољно за пролаз у нокаут фазу. А тамо не би било лоше да на клупи буде неко други, било ко из Стручног штаба, само не Пикси, То је мој став који сам изнио и прије првенства и показује да сам у праву.
(1 od 4) Зашто је фудбал важан? Зато што је он огледало националног карактера. Шта смо то синоћ видели у огледалу? Видели смо једну кукавичку, праву вучићвску Србију. Видели смо ђурићевских 5:0 за нас (али у пањевима, како би они старији рекли) док је оно што се пише 1:0 за Енглезе, тј. 3 бода њима, нама нула.
И још смо добро прошли па се то онако вучићевско-пиксијевским спином још сматра за успех, малте не, победу. Није то била лоша игра појединаца па чак ни целе екипе. Није то била чак ни лоша тактика. То је био кукавичлук и самопонижавање наочиглед целог света. Поново смо видели унезвереног Пиксија који пљује и хоће да се бије са судијом а да ни сам не зна зашто.
Можда је оно над Митром могао чак да буде и пенал и да изједначимо, али то ништа не би променило од претходно реченог. Само бисмо се још више заваравали ‘да смо нетко’. Невероватно је да се неко месецима припрема за првенство Европе и онда изађе на терен без икакве идеје. Они који мало боље виде могли су да наслуте све што ће се десити већ из усиљеног певања химне. Добро је да барем нису руке на срце ставили.
Ко то није уочио, требало му је највише 20 секунди да зна шта ће се дешавати. Да ли је преблаго ако се стратегија назове поред кукавичке и моронском? Вероватно јесте и ту не треба бити никакав стручњак за фудбал. Изаћи на терен са два центарфора и играти нешто што чак није ни бункер.
(2 od 4) Чујем да неко каже да је то тзв. ‘блок’ који никада раније није постојао и састоји се у томе да играчи стоје, не трче, не нападају, не одузимају лопту од противника, враћају голману 100 пута и чекају да противник погреши.
Играти без бекова и крила, без везног реда и са два центарфора који вегетирају на својој половини – ја ћу ипак бити великодушан и назвати то моронизмом. Не знам да ли ико други игра без бекова или је то Пиксијева иновација? Противник, а поготово енглески начин играња са центар-шутевима и одличног играња главом, добија шансу да центрира са ивице шеснаестерца и да се њихова крила спрдајући додају преко наше одбране.
Бајаги, наша крила треба да трче натраг и да изигравају бекове поред много брзих енглеских крила, а када остану предриблани, халфови истрчавајау да коригују и остављају празан простор за противничке нападаче испред голмана. Још када имате такво упаривање да је на другој страни робусни Белингам, бржи и за две главе виши од Живковића, који би као бек требао да га заустави, онда моја поменута великодушност заиста нема основа.
Да ли је Пикси или већ ко, погледао неки снимак да види ко су и какви су енглески играчи? Поред нас је испало да су Енглези попут Бразилаца велики техничари, прецизни додавачи лопте, који 10 пута додају док ми нити можемо нити покушавамо да одузмемо.
(3 od 4) И сам састав тима указује да је ту било много бабица. Пошто није могао да се одлучи за Митра или Влаховића, ставио их је обојицу, Сергеј игра на свакој утакмици а још нисмо видели ни једну његову игру, Тадић је на клупи због ‘тактике’, Гудељ је лево сметало и вероватно у тиму на Цецину интервенцију. Халфови су превисоки да буду бекови за брза противничка крила.
(Да ли просечни играчи у просечним страним лигама треба уопште да играју? Ако ни тамо нису међу најбољим, није им место на европском/светском првенству. Много је боље узети младе таленте из домаће лиге који ће само срцем на терену пружити дупло више и гарантујем да би били конкурентни било ком противнику.
Овако, сви су се уклопили у тактику која се може назвати ‘мртва пувала’, чији је циљ самопонижавање гледалаца на стадиону, поред телевизора и целе нације. Знамо да ће плаћени спин мајстори у медијима видети оно што нико други није видео и да ће нас прогласити барем моралним победником, иако од неког морала није било ни трага.
Зато и имамо пресликану ситуацију стања нације на фудбалском терену. Јасно је да је српски фудбал заробљеник политичке и класичне мафије и да селектор може бити само неко ко је у талу са њима и ко ће пристајати да му неко други саставља тим. То је канцер који већ деценијама разједа и уништава наш фудбал тако да ни јуче нисмо могли да видимо ни онај минимум који би било нормално очекивати од мање више умишљених звезда.
(4 od 4) Да се буде фер, њима није била ни дата могућност да се боре и покажу шта заиста или наводно знају. Одлазак Пиксија неће ништа променити јер смо већ видели и боље селекторе који нису успели да фудбал отргну мафији. Знамо да су Енглези по многима најподлија нација (барем њихови политичари), која ће черчиловски све учинити да некоме зло учини али се мора признати једно – они играју поштен фудбал, свакоме је омогућено да пружи свој максимум и они то мање више и показују, и у домаћој лиги и на првенствима.
Када бисмо оним нашим који не прате фудбал, нити знају правила, у најкраћем описали шта се то десило, најкраће објашњење би било – како бранимо Косово – ето тако смо и одиграли против Енглеза.
Hrabre? Prvih pola sata je bilo kukavički na kvadrat.
Kad nema pravog majstora i vođe,nema tu šta da se traži.
Koje zube ste pokazali sram vas bilo ,ka da igrate u podsavez.prepali se ka p….e.ka da su vam kamenje svezali za noge .jedino je piksi hrabar bio.mada vi ste onlajn igraci piski je bio veliki igrac.