И поред уласка у ЕУ, лоше оцене за Владу Хрватске
1 min readРедовно месечно истраживање ЦРО Демоскоп показује потпуни губитак позитивног учинка хрватског уласка у ЕУ како на перцепцију рада Владе тако и премијера.
Томе је свакако припомогао спор Владе Хрватске с Европском комисијом око временског ограничења у тзв. Леx Перковић, за изручење починилаца тешких кривичних дела.
Тако је Влада у октобру на самом дну поверења и с најнижом оценом за свој рад, док је премијер Зоран Милановић добио значајно више гласова у избору за најнегативнијег хрватског политичара, преноси портал Индеx.хр.
Истарживачи наводе да Влада РХ у свом двадесетом и првом месецу од потврде у Хрватском сабору ужива подршку 30,3 одсто хрватских грађана у односу септембарских 37,3 одсто, док Владину политику не подржава 55,1 према 45,5 посто грађана у септембру.
Тако је овог месеца Влада за свој рад добила најслабију оцену у овом мандату (2,21 према прошломесечној 2,39), док је на почетку мандата у фебруара 2012. та оцена износила 3,10.
Ипак, на листи странака владајућа СДП је и даље на првом месту, са 25 одсто гласова подршке. Главној опозиционој странци ХДЗ-у је заустављен раст па је овог месеца подржава 21,9 одсто анкетираних (према 22 одсто у септембру). Забележен је, међутим, врло висок удео хрватских грађана који не знају за кога би гласали -23,5 одсто испитаних.
Председник Хрватске Иво Јосиповић је и даље најпозитивнија личност са 40,1 одсто гласова. Премијер Милановић је пети с подршком од 3,1 (у септембру 3,7 одсто анкетираних), док је његов главни политички ривал,лидер ХДЗ, Томислав Карамарко с 2,2 одсто подршке на седмом месту.
Врх лествице негативног доживљаја хрватских политичара већ девети месец заредом држи Карамарко с 30,8 одсто гласова, а Милановић је на другом месту с 26,8 одсто гласова, што је значајни пораст у односу на прошломесечних 20,8 одсто.
Тај пораст негативног доживљаја премијера директна је последица његове политике коју је манифестовао у септембру, у чему се посебно истицао спор с ЕК, поводом Леx Перковић, оцењују истраживачи.
Тај спорни закон је у октобру био најважнија тема за 32,4 одсто хрватских грађана, следи привредна криза с 16,8 одсто и догађаји везани за двојезичност и ћирилицу у Вуковару са 12,7 одсто гласова, преноси портал.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: