Наша Србија

Порибљавање Палића након десет година

3 године ‎ ИН4С

Након паузе од десетак година, поново је отпочело порибљавање језера Палић аутохтоним врстама риба

фото: Никола Тумбас

Након паузе од десетак година, поново је отпочело порибљавање језера Палић аутохтоним врстама риба. У језеро је на четири локације бачено првих 150 килограма сома. У овом делу језера привремено ће бити забрањено пецање како би новодошли рибљи предатор имао шансу да се прилагоди, најавила је Марта Добо, директорица ЈП „Палић Лудаш”.

Такође, у плану је даље порибљавање Палића са врстама као што су штука и смуђ, а када програм порибљавања и заштите језера то буде дозволило, у плану је да се у воду пусте и прве количине шарана, црвенперки и других рибљих врста, најавио је Винко Тамаш, стручни сарадник у предузећу „Палић Лудаш”. У почетку, језеро ће бити порибљавано са до 150 килограма рибе по врстама, а на основу показатеља мониторинга ова количина ће се и повећавати.

„Циљ је да се обогати рибљи фонд, а током селективног излова видели смо да су присутне и домаће, аутохтоне, а не само инвазивне врсте, али још не у количини која би била пожељна за језеро. Грабљивицама, као што је сом, желимо на природан начин да смањимо бројност инвазивних врста, пре свега бабушке”, каже Тамаш.

Порибљавање Палића је друга фаза биоманипулације језером, а што је подразумевало и санитарни излов који је спровођен неколико година када је из језера, специјалним вршама како их не би повредили вађен инвазивни сребрни карас, односно бабушка. Прве процене су биле да у четвртом сектору постоји око 120 тона, али је санационим изловом извађено укупно 190 тона бабушки, што показује у којој мери је језерска вода била пренасељена инвазивном врстом која племенитијим рибама није остављала довољно животног простора. Санитарни излов је уз друге мере, попут побољшања рада пречистача и формирање заштитног коридора око језера, утицао на постепено побошљање квалитета језерске воде.

„Током селективног излова ми смо вадили и одрасле комаде, теже од 10 килограма, аутохтоних врста, што значи да могу да опстану у језеру. Друго је питање сада читавог екосистема да ли ће ова риба моћи у језеру и да се мрести. Због тога смо у склопу пројекта радили и трансплантацију трске, планирамо да побољшамо и стање водене вегетације, што је јако битно. Понекад заборавимо да језеро не чини само вода већ и биљке, разне трске, рогоз, дрезга, различите биљке су битне за овај екосистем и морамо да водимо рачуна и о томе”, каже Тамаш.