Породица Фатић: Саво Фатић није срушио споменик војводи Мирку

Наводе Секретаријата за спорт и културу Главног града да је Саво Фатић срушио споменик војводи Мирку Петровићу у центру Подгорице, породица Фатић је одбацила као неосноване и грубо изношење неистине.

Породица је саопштила да су објављивањем  дијела текста одаслате  грубе неистине које подстичу на предрасуде према Саву Фатићу, каљајући његов углед и углед његових потомака, не узимајући у обзир и не наводећи да је он био један од најобразованијих и најцјењенијих људи у Црној Гори у првој половини XX вијека, до своје смрти 1948. године.

“Пренесена порука у поменутом дијелу текста не рефлектује тачне чињенице, јер поменути Саво  Фатић никада до смрти, 1948. године, није ни оптужен, а камоли осуђен за наведено недјело рушења споменика ,а и не постоји ниједан архивски извор који би поткријепио то да је он био и осумњичен за наведено недјело чиме је изнијета груба неистина , нарушено начело невиности и учињен акт грубог нарушавања угледа личности и породице”, казао је у име породице Алекса Фатић.

Како се наводи у реаговању, нигдје се не може наћи да је неки релевантни историјски извор оптужио  Сава Фатића за рушење споменика.

„Јер историја је наука, а свака наука има своју методологију а то значи да оно што се обрађује и о чему се пише треба поткријепити доказима, наводима очевидаца, документима и то из више извора тако да се дио навода новинара Пантелије Јововића у београдском листу „Балкан“ из 1922. године ни у ком случају не може подвести под неспорну чињеницу како из текста произилази, тим прије што Јововић до писања овог текста 18.9.1922. године није боравио у Подгорици што намеће закључак да никако не може бити свједок догађаја из 1918. године„, наводи Фатић.

Саво Фатић, како наводи породица, био је  историјска личност, једна од најзначајнијих црногорског судства и један од најученијих људи његовог времена у Црној Гори.

„Након завршетка средње школе у Русији, студирао је правне науке у Швајцарској и Италији, а дипломирао 1911. године на универзитету у Женеви. Говорио је пет свјетских језика. По повратку у Црну Гору 1911., као врхунско образовани правник са положеним судским испитом, добио је у вријеме Краљевине Црне Горе мјесто судије Окружног суда у Подгорици, а затим и предсједника Окружног суда у Бару. Био је и секретар Великог суда, тако да је мјесто судије Великог суда Зетске области у Црној Гори након 1918. године био логичан наставак његове каријере, која је, због неслагања са тадашњим режимом Карађорђевића, неприродно прекинута његовим раним пензионисањем 1929.године, Саво Фатић је постављен за првог предсједника Врховног суда Црне Горе, указом Предједништва Црногорске народне скупштине 1945. године о именовању  објављеном у Сл.листу НРЦГ бр.1 од 10.07.1945.године. За то постоје бројни доказии: биографија Сава Фатића објављена у Историји црногорског судства, 2009. аутора Др Чедомира Богићевића, биографија Сава Фатића објављена у Енциклопедији Југославије, прво издање-свеска 3, 1958.“, казао је Алекса Фатић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: