Породица Караџић из Жабљака: Полиција нам не да „бијелих дана“

Породица Караџић из поддурмиторског села Ковчица дуго ће памтити 16 април ове године када су им изненада и ненајављено „у госте“ дошли припадници посебне јединице МУП-а Црне Горе.

Тога дана супружници Жарко и Рада и њихова три пунољетна сина припремали су се да из свог дома крену у обављање свакодневних послова које захтијева живот на селу. Прва је из куће изашла домаћица Рада и угледавши око куће униформисана и наоружана лица, запрепашћено се вратила назад.

„Били смо у обручу наоружаних људи. Замало да сви у породици попадамо од муке када смо угледали опкољену кућу од стране специјалне полиције са специјалном опремом и специјалним возилима. Правац на кућу, прилази старјешина и говори „ви сте оптужени од стране жабљачке станице полиције да посједујете велике количине оружја и муниције које имате намјеру да употријебите у извршењу кривичних дјела“. Ја им се обраћам ријечима „станите људи, шта се то дешава, то је неспоразум“, показали су ми рјешење потписано од стране истражног судије Основног суда Жабљак“, прича педесетосмогодишњи Жарко.

Истиче, одмах му је било јасно да је интервенција ПЈ само једна у низу провокација које, како тврди, константно доживљава од истих појединаца који њему и његовој породици „не дају бијелих дана“. Повод да изврше рацију и претрес класична је подметачина и намјештаљка од стране појединаца који су покушали да исконструишу наводни напад на службено лице. При томе су, тврде, овог пута злоупотријебили и припаднике ПЈ.

„Како би нама наудили нијесу се либили да о трошку државе односно овог народа злоупотријебе припаднике ПЈ, који су са возилима и опремом морали доћи из 65 километара удаљених Пљеваља. Када су затражили њихову интервенцију обавијестили су их да је ријеч о особама које поједују огроман арсенал оружја. Ангажовати специјалну јединицу која се користи за сузбијање најсложенијих облика терористичких активности и за сузбијење свих облика тероризма и организованог криминала да дође чак из Пљеваља како би извршили репресију над једном скромном породицом, ничим изазваном а зарад хира „моћних појединаца“ из жабљачке полиције је – скандалозно. А да сам потпуно у праву доказује и коначан исход њихове интервенције. Након обављеног посла нијесу нашли ама баш ништа што би било супротно закону. Нијесу нашли јер тако нешто у нашој фамилији и не постоји, значи нема арсенала оружја и муниције којим ја и моја породица имамо намјеру да употријебимо за извршавање кривичног дјела. У наших 20 објеката на три локалције није пронађено никакво оружје, ни једна чаура, ни један метак. Приморани смо били са њима ићи и у катун у планину у који нијесмо дошли више од пола године. Нашли су само ловачку пушку окачену на зид, трофеј мог покојног оца, за коју посједујем дозволу за држање и из које није испаљен метак више деценија уназад“, прича даље Жарко, видно узнемирен, притиснут најновијим проблемом, који му је, опет тврди, неправедено наметнут од „појединаца из жабљачке полиције“.

Ипак упућује захвалност припадницима ПЈ на професионализму, јер су, како наводи, брзо увидјели да није ријеч о наоружаним криминалцима како су их колеге са Жабљака обавијестиле, већ о нормалној породици без икаквих лоших намјера. Старјешина ПЈ им је при одласку упутио и ријечи извињења.
Породица се налази под стресом, узнемирена, видно је поремећена породична хармонија, запостављене свакодневне радне обавезе. Тим прије што се њихов најстарији члан дуже времена бори са тешком болешћу.

„Сваки други дан путујем за Пљевља на дијализу, тако већ годинама уназад, али прогон моје фамилије по разним основама који траје годинама тежи је од болести. Ја и моја породица на далеко смо рекордери у плаћању разних казни које су настајале као репресија због некакве само њима знане непослушности. Иако сам дипломирани правник једини сам Жабљачанин који није успио да напуни ни 15 година радног стажа. Живимо од свог рада, напорно али поштено. Међутим дошли смо у ситуацију да размишљамо шта нам је чинити. Гдје год се појавимо појединци са разним провокацијама, гестикулацијама, намјештаљкама, и подметањима људи врло лоших моралних карактеристика, одговорно тврдим, провоцирају нас на сваком мјесту. Те провоакције су се пренијеле на моју дјецу. Дошли смо у ситуацију да се јавно огласимо и упознамо јавност и надлежне државне органе у каквим смо проблемима због нечијег хира и злих намјера. Затражићемо заштиту преко свих институција у овој држави, надамо се да ће нас прихватити као лојалне грађане ове држеве“, наводи даље Жарко уз оцјену да наслућује шта је у ствари прави повод свих недаћа.

Жарко је актуелни предсједник ОО Нове српске демократије на Жабљаку.

„Можда је моја кривица што сам познат по опозиционом дјеловању и без намјере да се мијењам.

Ја се мог опозиционог дјеловања не стидим, чак се поносим са мојих 30 година опозициониог рада. Мислим да нећете наћи особу којој сам наудио по било ком основу. Сматрам да и ми Срби имамо иста права као онај човјек из Беранама и требало би и нас да заштите. Наравно ако смо правна држава једнака за све. Чини ми се да је један од главних узрока наших проблема управо тај што са поносом увијек и на сваком мјесту истичемо нашу српску историју, нашу српску традицију. Иако ничим не вријеђамо нити угрожавамо оне који се другачије изјашњавају. Е ми смо Срби и остаћемо то што су били наши поносни преци. Не тражимо ништа посебно, само да нас оставе на миру они који кријући се иза полицијске униформе лијече некакве своје комплексе“, закључује Жарко Караџић,

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: