ИН4С

ИН4С портал

Породице страдалих чекају обештећења: Бивша власт није марила за

1 min read

Мурино, након НАТО бомбардовања 1999. године

Скупштина Црне Горе изгласала је прекјуче да се закон о борачкој и инвалидској заштити нађе на дневном реду, што су породице страдалих током НАТО бомбардовања у варошици Мурино 1999. године оцијениле као позитиван искорак, након деценије неправде коју су трпјели.

Предсједник Удружења НАТО жртава из Мурине Милан Мирковић казао је за Портал РТЦГ да се нада да ће се Закон усвојити, а нада се и бољем односу Владе Црне Горе према том мјесту на сјеверу Црне Горе.

„Годинама смо се за ово борили. Раније власти за нас нису имале слуха. Драго ми је што је Закон коначно завршио у скупштинској процедури, али треба напоменути да одштету треба да добију и повријеђени и они који су претрпјели велику материјалну штету“, додао је Мирковић.

Мирковић је казао да се раније власти у Црној Гори нијесу много окретале на породице страдалих.

„Добро знате да је предсједник Јаков Милатовић био први предсједник који се појавио на обиљежавању годишњице бомбардовања. Обештећење породицама је једна Божја правда коју су годинама чекали. Осим тога, коначно је вријеме да се Влада обрати пажњу на наше мјесто из којег се деценију назад исељава све више становника. Млади нам одлазе“, рекао је Мирковић.

Подсјетио је на велики проблем исељавања у Мурини, наводећи да је некад Основна школа „Петар Дедовић“ имала више од хиљаду ученика, а да сада са све подручним одјељењима из околних села нема ни 100.

„Коначно је вријеме да се Влада обрати пажњу на наше мјесто из којег се деценију назад исељава све више становника. Млади нам одлазе и потребно је спровести пројекат који ће их задржати у родном крају“, закључио је Мирковић.

Подсјетимо, на сједници Скупштине посланик савеза „За будућност Црне Горе“ и ДНП-а Милун Зоговић рекао је да у име грађана Мурина, породица страдалих и рањених приликом бомбардовања 1999. године сматра изузетно важним да се усвоје измјене Закона о борачкој и инвалидској заштити.

„Захваљујем се ранијем посланику Демократске Црне Горе Мому Копривици на предлогу. О жртвама из Мурина се од 1999. године па донедавно није смјело ни говорити“, казао је Зоговић.

Раније је истакнуто да се кроз амандмане имплементира модел на основу ког се уводи институт цивилне жртве рата, а које добијају право на једнократну новчану наканду у смислу обештећења, и друга права.

Према доступним подацима, у Црној Гори је током бомбардовања страдало осам лица, а највише у варошици Мурина, њих шест, дјеца Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулија Брудар и одрасли цивили Манојло Коматина, Милка Кочановић и Вукић Вулетић.

Прва жртва бомбардовања пала је у Црној Гори 24. марта 1999. у касарни у Даниловграду, гдје је погинуо војник Саша Стајић из Београда, док је 15. априла 1999. у касарни „Шипчаник“ у Тузима, погинуо водник прве класе ВЈ Мирослав Божовић.

Подсјетимо, 30. априла 1999. године НАТО је бомбардовао Мурино. Погинуло је шест особа, од којих троје дјеце. Причињене су и велике материјалне штете. Истог дана на Авали, код Београда, порушен је телевизијски торањ.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net