Породице жртава Голог отока туже Црну Гору и траже правду за комунистичке злочине

Десетак породица жртава Голог отока пресавило је табак и од државе тражи одштету. Позивајући се на европску праксу и случајеве из региона, посебно из Хрватске, те породице траже да добију обештећење од по 50 евра за сваки дан који су њихови чланови провели на Голом отоку, пише Дан.

Ради се о појединачним тужбама, а да ће доћи до правог удара на државни буџет потврђује најава више од 100 породица да ће тужити Црну Гору уколико држава у најскорије вријеме и званично не рехабилитује њихове чланове који су били на Голом отоку и обештети их за претрпљене патње и вишегодишње злостављање. Уколико се сви одлуче да траже исти износ, то би државу могло да кршта близу пет милиона евра. То је рачуница само за оне који су најавили тужбе.

Међутим, оваквих случајева у Црној Гори је више од 3.000. Оно што Црној Гори не иде на руку је чињеница да је овај проблем ријешен у осталим бившим југословенским републикама. Породице сматрају да примјери из Хрватске и Словеније могу бити добар основ, ако не пред домаћим судовима, а оно сигурно пред судом у Стразбуру.

Правни експерти сматрају да је држава морала одмах да реагује на ове најаве, прије него што дође до тужби. Црна Гора је кренула у ову причу Декларацијом из 1992. године, а 2006. године је усвојила Резолуцију Савјета Европе о међународној осуди злочина тоталитарних комунистичких режима. Међутим, то је остало само мртво слово на папиру јер у пракси ништа није урађено на признању патњи и кршења основних људских права невених људи који су били утамничени у том озлоглашеном логору за политичке неистомишљенике.

Милан Радовић из Грађанске алијансе раније је упозоравао да Црна Гора мора да реагује прије најављених тужби и да сама покрене питање моралне и материјалне рехабилитације жртава Голог отока.

Он упозорава да би овај вид тражења правде голооточких жртава потпуно испразнио државни трезор, а на такав могући исход указују и званични подаци некадашњег Савезног секретаријата за унутрашње послове СФРЈ. Према тим подацима, у јуну 1963. године на Голом отоку је био 16.101 затвореник -15.173 мушкарца и 928 жена, од којих је током издржавања казне страдало 413.

Премијер Душко Марковић је својевремено најављивао да ће овај проблем бити ријешен.

“У Црној Гори нема и не смије бити стигматизованих, нити смије бити оних који се тако осјећају у друштвеном амбијенту, нити за такав осјећај у данашњој, модерној, демократској и европској Црној Гори има реалног основа. Вријеме је да се окренемо будућности и да разлике престану бити узрок политичких диоба, а постану извор социјалне креативности”, поручио је 2012. Марковић, тадашњи потпредсједник за политички систем, унутрашњу и спољну политику и министар правде и људских права.

Он је то саопштио одговорајући на питање шта су Влада Црне Горе и Министарство правде и људских права урадили на реализацији прије пет година датог обећања да ће се на адекватан начин однијети према иницијативи Удружења “Голи оток” за Црну Гору за доношење закона о поништавању пресуда, рјешења и других аката изречених лицима осумњиченим за подршку Резолуцији Информбироа од 28. јуна 1948. године.

Марковић је тада обећао да ће Министарство правде и људских права ставити у врх своје агенде израду анализе иницијативе Удружења “Голи оток”, која ће бити достављена Влади на усвајање, са предлогом закључака. Међутим, надлежне институције, бар званично, нијесу урадиле ништа поводом тога. У Хрватској је то ријешено тако што је жртвама и породицама исплаћено 40 еура но дану проведеном на Голом отоку. Неки од тих предмета завршили су и пред Судом за људска права у Стразбуру и позитивно су ријешени.

Највише заточеника из Србије и Црне Горе

По званичним подацима, највише затвореника је било из Србије, 44 одсто, а на другом мјесту су Црногорци са 21,5 одсто. У поређењу са бројем становника, Црногораца је било највише јер је у Црној Гори било изражено проруско расположење. У Хрватској је појединим жртвама које су водиле приватне парнице исплаћене 40 еура но дану. У Србији је одштета много мања. У тој држави је рехабилитовано 2.146 људи, док су судови одбили 64 захтјева за враћање части и угледа. Комисији за обештећење обратио се 81 бивши голооточанин, а 215 захтјева поднијели су брачни другови, односно дјеца затвореника који су у међувремену преминули.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: