Након тридесетоавгустовских промјена Демократска партија социјалиста (ДПС) је у – оном класичном политичком смислу – развлашћена!

Међутим, како је обрачун са криминалним и коруптивним насљеђем – који је оставила иза себе странка Мила Ђукановића – текао крајње килаво, неефикасно и неодлучно – реликти „ђукановштине“ су присутни и дан данас.

Један од главних канала преко којих остварују утицај јесте и те како жилава медијска мафија која пружа организован отпор консолидацији демократије и борби против корупције и организованог криминала.

Тако имамо случај бјелопољског портала Кодекс.ме који велики број, не само наших читалаца, него и грађана из ове општине, третира као медијску батину у рукама безбједносних и финансијских структура бившег режима.

Према информацијама које су нам доставили грађани Бијелог Поља, уредник портала Кодекс.ме је извјесни Суад Пилица који је истовремено и директор хотела „Бијела рада“ у коме се и налазе просторије овог медија.

Међутим, власник овог хотела смјештеног у строгом центру Бијелог Поља је Денис Хеле Дуровић. Ријеч је о безбједносно интересантном лицу и контраверзном бизнисмену који важи за блиског сарадника албанског криминалца Насера Кељмендија и нарко боса из Пљеваља Дарка Шарић – о чему су писали многи медији, а чијим је новцем, заправо, и купљен хотел у поступку приватизације.

Портал Кодекс.ме није само смјештен у хотелу Хела Дуровића, него се налази на првој линији медијске одбране његових пословних интереса и партнера.

„Хеле Дуровић десна рука Дарка Шарића“

Недјељник „Монитор“ је, подсјетимо, у свом истраживачком тексту („Како настају и нестају криминални кланови – смрт бржа од полиције“) помињао Дуровића као најутицајнијег човјека у Бијелом Пољу.

„Помен браће Шарић доводи нас до другог дијела Плаве књиге. Уз попис криминалних кланова и њихових чланова, АНБ је тада сачинила и списак ,,безбједносно интересантних особа” које своје криминалне активности обављају ,,углавном у иностранству”. На том попису су се, поред осталих, нашла имена браће Шарић, рожајског статистичара и хотелијера Сафета Калића, бјелопољског бизнисмена и спортског радника Дениса Хеле Дуровића (у медијима се помиње као власник ТВ Сан, Еуро компани, предузећа The lord of ring…). Доста тога се, у међувремену, промијенило. Рожаје је под криминалном руком Сафета Калића, који се нелегалним пословима бави, углавном, ван Црне  Горе. Његов клан зато није у сукобу са осталим црногорским ОКГ. Бијело Поље припада Дуровићу.

Полиција нема прецизне податке о његовим активностима, јер краци његовог дјеловања досежу ван Црне Горе. Као високорангирани криминалац означен је и од безбједносних служби БиХ, јер важи за блиског сарадника контроверзног Насера Келмендија. Вјерује се да и улцињским подземљем, познатом углавном по каматашењу, влада огранак Келмендијеве групе“.

О Хелу Дуровићу писао је и преко Скај апликације син Зорана Лазовића у једном од својих рапорта Дарку Шарићу, информишући га да је Дуровић на лијечењу од инфекције корона вирусом. Дуровић се у тексту Вијести помиње и као десна рука Дарка Шарића.

Кодекс.ме подстиче међувјерску тензију у Бијелом Пољу и врши притисак на полицију и тужилаштво

Десна рука Суада Пилице – припадника безбједносних структура још из времена бившег режима и, како истичу грађани ове општине, освједоченог фундаменталисте и србомрсца, јесте Анкица Мрдак Конатар која је у кумовским и пријатељским везама са породицом Зорана Лазовића.

Главни задатак овог портала је, како стоји у допису Бјелопољаца, а у што смо се и сами увјерили анализирајући пласирани садржај, брутална дискриминација, медијски линч и таргетирање свих оних појединаца који су процијењени као сметња пословним интересима Хела Дуровића и политици ДПС-а.

Дуровић и Пилица су се истакли и за вријеме великих народних литија у организацији Српске православне цркве када су организовали тзв. комитски покрет и протестне ауто колоне. Подсјетимо, био је то неславни покушај мобилизације присталица Мила Ђукановића у сврху пружања ванинституционалног отпора првој демократски изабраној власти.

Паралелно са тим, овај двојац се истакао и у медијској сатанизацији многих припадника Управе полиције и Тужилаштва – о чему свједоче бројни текстови, а све у циљу да их застраше и демотивишу да раде свој посао по закону.

Наравно, на мети су били искључиво припадници православне вјероисповијести који су оптуживани за наводни прогон муслиманско-бошњачког становништва у Бијелом Пољу, али и шире.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: