Португалија критикује мере Европске централне банке: Подизање камата доводи у опасност раст еврозоне
Даља повећања каматних стопа од стране Европске централне банке довела би у опасност привреду еврозоне у тренутку када настоји да изађе из рецесије, рекао је португалски министар финансија Фернандо Медина. Он је рекао да је инфлација већ у опадајућем тренду након незапамћеног таласа монетарног пооштравања од стране Европске централне банке, али је упозорио да домаћинства и компаније још нису у потпуности апсорбовали ефекте досадашњих повећања стопа.
„Ризици да би даље повећање могло створити тежу ситуацију за раст на европском нивоу сада су већи и треба их пажљиво размотрити“, рекао је Медина у Лисабону.
Упозорења о последицама додатног пооштравања постају све гласнија како се ЕЦБ ближи крају кампање која је почела пре годину дана и која је референтну камату практично из минуса довела на 3,5 одсто.
Португалски премијер Антонио Коста рекао је прошлог месеца да званичници у Франкфурту нису правилно схватили природу инфлације са којом се еврозона суочава, док је његова италијанска колегиница Ђорђа Мелони рекла да „стално повећање стопа“ ризикује да се претвори у „лек који доноси више штете него користи“.
Производња у двадесеточланом блоку се смањила између октобра и марта након што су цене порасле, а креатори политике су агресивно кренули да их обуздају. У Португалији, где је инфлација смањена на 4,7 одсто у односу на рекорд у ери евра крајем прошле године, потрошачи су притиснути променљивим каматама које стално расту и каматних стопа на хипотеке.
„Упркос томе, економија Португалије након пандемије надмашује већи део Европе, а запосленост је и даље веома јака. Овогодишња прогноза раста од 1,8 одсто, објављена у априлу, може бити надмашена“, сматра Фернандо Медина.
Централна банка, на пример, предвиђа експанзију за 2023. од 2,7 одсто, подстакнуту туризмом.
„Приближавамо се, побољшавамо нашу позицију унутар зоне евра. Суочавамо се са структурном променом у португалској економији, у добром правцу. Та трансформација укључује смањење тренутно трећег највећег коефицијента дуга у еврозони, иза Грчке и Италије. Овогодишња цифра ће бити испод 107 одсто и – премашиће циљ од 107,5 одсто постављен у априлу. Највероватније ћемо завршити 2023. са теретом дуга на БДП који је нижи од Шпаније, Француске и вероватно Белгије“, наводи Медина.
Принос португалских десетогодишњих обвезница био је у среду на 3,4 одсто, у односу на 3,1 одсто пре шест месеци, али је и даље нижи од стопе за Италију или Шпанију. Досегао је врхунац од 18 одсто из 2012. године на врхунцу дужничке кризе у Европи, преноси РТ Балкан.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
