Порука грађанима Црне Горе из изолације: У почетку нијесам био свјестан последица

Пише: Бошко Драшковић, селектор боксерске репрезентације Црне Горе

Драги грађани, одговорни и мање одговорни, савјесни и несавјесни, несебични и себични, тврдоглави и мудри, вјерници свих вјера и атеисти, браћо, кумови пријатељи било чији, ви јаки, јачи и најјачи, свима вам се обраћам.

По доласку из Велике Британије, налазим се већ шести дан у кућној изолацији. Сам сам у свом стану, изолован од свих, супруге, дјеце, родитеља, родбине пријатеља. Немам блиски контакт ни са ким. Храну ми породица оставља испред улазних врата.

Морам бити искрен да у почетку нијесам био ни свијестан које последице у себи носи ова сада већ глобална епидемија, или боље рећи катастрофа.
Мада цијели свијет је испрва све дозивљавао као обичан вирус који онако као и сваки додје и продје. Док је вирус био установљен само у Кини о њему нисам скоро ни размишљао. Прву погресну слику према вирусу Цовид 19 почео сам стварати пратећи објаве једног броја италијанског градјанства највише у данима моде који се сваке године одржавају у Италији.

Пошто сам неко вријеме провео у Италији, а на друштвеним мрежама имам пуно пријатрља из те дрзаве, на њиховим постовима могао сам само видјети исмијавање према апелу Кине да због вируса који је установљен и у тој земљи зауставе сва окупљања градјана, што није учињено. Дани моде су одржани, транзит је био огроман, окупљања масовна, шале да ће кинеска роба узети примат моде у свијету су на кратко забавиле народ. А шта кад је све то прошло? Зар мора велика смртност да нас дозове? Очито мора.
Да ли је нас примјер других дозвао?
Епидемија је прилично харала Италијом док сам се налазио у Лондону. Тамо сам се сасвим слободно кретао са два боксера за које сам и одговоран.

Пратећи писане медије у Црној Гори, увидјео сам да се спремају строге мјере заштите, а у суштини по мало сам био збуњен јер у Енглеској све нормално функционише, такмичење се несметано одржава, метрои препуни, улице, кафитерије, продавнице, забавишта прилично посјећена, а заштитну маску сте само могли видјети код по неког и са маском по очима препознатљивог азијата. Толико су сви били опуштени да кад би неко у гужви кинуо, остатак се смијао и говорио корона, корона…
Пошто наши боксери због пропуста у оријави нијесу могли надтупити на квалификационом Олимпијском турниру морали смо се вратити раније.

На аеродрому у Лондону службеница на пасошкој контроли није чак носила ни заштитне рукавице, а тог дана сам већ био упућен да у Црној Гори која није имала ниједан забиљежени случај, морам приступити изолацији, што ме је у том тренутку бунило. Дан након доласка, затвара се боксерски турнир, а у Енглеској се уводе најригорозније мјере због вируса који се ширио великом брзином. Одједном ни тамо више ништа није шала.

Ово сам написао највише због оних који и даље не схватају озбиљност епидемије због које свакодневно људи умиру.
Вјерујем у Бога и њему се молим, вјерујем медицини, поштујем одлуке владе. Будимо сви одговорни, нема мјеста себичности, осуди и теорији завјере. Сад покажимо да можемо бити бољи, сви заједно.

Надам се да ће моји боксери Тамара и Стефан завршити карантин без симптома. Бићу поносан што нијесам довео у опасност друге и нијесам могући преносилац без обзира да ли на себи носим симптоме вируса.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: