Порука Србима у отаџбини – о српском комунизму и демократизму
1 min read
О познавању српског југословенског и националног питања Светог Владике Николаја Велимировића најбоље свједочи његова Порука Србима у отаџбини из 1956. године, као опомена и путоказ на путу југословенских, демократских, евроатланских, ванправославних интеграција.
„Према извештајима из Југославије, српски народ може се поново наћи пред страшном трагедијом. Сви говоре: нека падне Тито, па ћемо онда лако! А нико нема плана шта ће бити после пада комуниста. Хрвати имају план, инспирисан од папе и подржаван од Италије. Код њих нема странака; они не знају за демократију. Они знају и хоће једно: окупирати Босну и Срем и – Србе о врбе, или поклати или истерати из тих земаља.
У моменту пада комунизма (ако Русија не интервенише) Хрватима ће се одмах доставити оружје и сви ће бити наоружани, док ће Срби бити голоруки као и у првом покољу. И усташе и оружје – све чека готово на граници Југославије, у Шпанији и у Аргентини. За 24 сата сва ће Хрватска бити под оружјем и сви гаулајтери на свом месту. Папа ће опет благословити покољ Срба и ућуткати њему наклоњене Англосаксонце.
А шта Срби партијаши мисле? Они мисле, као и 1918. године, прво расписати изборе па нека народ (јадни, тужни, голоруки српски народ) искаже своју жељу и вољу? И ништа више. У тој једној мисли садржан је план свих српских демократских и полудемократских и левичарских и полулевичарских партија, па чак и националних, четничких и патриотских. Каква фантазија и какво лудило! Питање је, дакле, не како оборити Тита него шта ће бити после Титовог пада? Ко ће српски народ наоружавати да се брани од вечног и много страшнијег непријатеља. И каква ће се власт одмах установити у српским земљама.“
Владика Николај (Велимировић)
(Извор: www.ognjenvojvodic.info)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„У моменту пада комунизма (ако Русија не интервенише) Хрватима ће се одмах доставити оружје и сви ће бити наоружани, док ће Срби бити голоруки као и у првом покољу.“
Ovo je kljucno! Na srecu i pored nase razjedinjenosti i nepostojanja strategije devedesetih Srbi u Hrvatskoj i Bosni su imali oruzje da se brane. Negdje je bilo uspjeha, negdje nije, ali ovog puta nijesu mogli da ih povezu zicom kroz usi i sve bace u jamu. Ovoga puta su nasa „braca“ dobili po nosu, ne onoliko koliko je trebalo, ali su dobili. Otuda ova vriska na Zapadu i propaganda o genocidu. Srbi nikad nece biti stvarno primljeni u ono sto danas nazivamo medjunarodnom zajednicom. Cak iako udju u EU. Jedino u sta se Srbi mogu uzdati je snaga oruzja u unutrasnja stabilnost i kohezija. Moderna, dobro organizovana i vodjena Armija i jaka privreda. Da bi to bilo moguce, treba narod da razvlasti i posalje na smetliste istorije sadasnju generaciju politicara. Bojim se da smo jos daleko od toga, sto ce potvrditi glatka pobjeda ovog bedskicmenjaka od Vucica. U svakom slucaju strpljenje i „keep your ammo dry!“
Sve je pogodio, Nikola, jadi nas znali!
Sve! Samo još nije znao kada, kojeg dana će Hrvati da ponovo nagrnu na Srbe!!!
Kako je on zapravo hteo da kaže da nam najveća opasnost preti od nas samih!
“ A šta Srbi partijaši misle? Oni misle kao 1918. godine …“
Tako kako smo mislili te kobne godine, tako smo i najgrđe stradali u satanskoj Kraljevini SHS!
Tako mislimo i danas …
Partijaši …
Najdalje od samorazumjevanja! Čak i od instiktivnog podrazumjevanja kako da kao narod preživimo!
Srbi!?
… I ovdje u Crnoj Gori, Srbi!
Neoliberalni komunisti, da čovjek ne povjeruje!
… Da našem endemskom ludilu kraja nema!!!
Не знам у чему се Владика преварио, догодило се како је предвидио, као што се и очекивало: у континуитету `католичког` благослова покоља православних. Заборавио си Зец да је Ватикан, а затим Њемачка, први признао сецесију Словеније и Хрватске из СФРЈ –
`и ућуткао Србима наклоњене англо-саксонце`. И то Хрватске која је претходно исписала из Устава Србе као констутивни народ, а Срби су имали такав статус у РХрватској управо због геноцида почињеном над Србима у НДХ. Срби прије Другог с, рата нису били мање бројни од Хрвата на подручју данашње Хрватске.
Срби су овога пута пружили отпор на подручју српске Крајинне гдје су били најбројнији, и нису се препустили да их голоруке бацају у јаме, али су на другом простору доживјели погром покољ,а 1995. Олују – покољ и прогон, управо уз подршку евроатланске војске и благослав папе.
Такође за вријеме одбрамбеног рата Срба у Крајини од понављања геноцида папа је долазио у Хрватску 1993. и беатификовао – прогласоп за блаженог ратног злочинца Алојза Степинца- идеолога јасеновачког геноцида у пројекту холокауста.
(Istog dana je Njemačka objavila priznanje koje je međutim trebalo stupiti na snagu 15. siječnja 1992. Vatikan je priznao Hrvatsku 13. siječnja) хрватска Википедија
И још нешто, у овом кратком тексту мени је за око запело следеће: сви говоре нека падне тито па ћемо онда лако, а нико нема план шта после. И имати у виду да је текст из 56.
Веееелики Николај жички. Молио би уредништво ако је у могућности, да даа неки текст о Љотићу, пошто сам неђе наишао на неке похвалне РИЈЕЧИ вл. Николаја о њему, а у глобалу је велика непознаница за ширу јавност.
У моменту пада комунизма (ако Русија не интервенише) Хрватима ће се одмах доставити оружје и сви ће бити наоружани, док ће Срби бити голоруки као и у првом покољу. И усташе и оружје – све чека готово на граници Југославије, у Шпанији и у Аргентини. За 24 сата сва ће Хрватска бити под оружјем и сви гаулајтери на свом месту. Папа ће опет благословити покољ Срба и ућуткати њему наклоњене Англосаксонце.
Kako se prevario,ili mozda je bio u zabludi,ko zna,jedno ipak nije predvidio da smo ovakvi kakavi smo danas,i pored mudrosti i jednim dijelom prorocke vizije,mora biti doza pesismizma,mora da je i toga bilo,alli da cemo ovakvi biti nije mogao biti toliko izvan postojecih normi hriscanstva da se ovo predvidi.
Ne vjerujemo ni mi ali smo takvi,jos se time rugamo sebi,a bogme mnogi i dice,jos ako se zardi koja parica,sve se hoce da se zaboravi,ali se zaboraviti nece,pa iko se hoce!