Порука великог народа – Косово је Србија и нека буде независна Српска

Пише: Дане Чанковић

Велики народи су они који имају историјску улогу до свршетка свијета, без обзира на њихову бројност и мијењање имена кроз вријеме. Као што су Срби мијењали име, па били и Трачани, Скити, Венди, Венети, Трибали, Илири, Рашани… Суштински идентитет сваког народа долази из његове историјске улоге, која је добровољно прихваћена а у зависности је од доминантне генетске структуре појединаца који чине један народ, као и од специфичне моћи коју има народ.

Два су основна идентитета, односно двије су основне историјске улоге свих народа, и оне долазе од жеље коју имају, односно прихватају – жеља за Богољубљем и жеља за богоборством.

Народи са историјском улогом у којој доминира материјализам, страст, обмана, лаж, сила, разарање, лицемјерје, а све у циљу да би се прво поробио човјек као Божије створење, а онда и покушао уништити, како би се створио сатанин човјек, човјек имитација, без прожете живе енергије. Иако би се кретао, доносио одлуке у зависности од „програма“, никад не би размишљао о смрти и вјечности.

Историјске улоге народа узрочно-посљедично дјелују кроз непрекидан ток до свршетка свијета. Те улоге су непромјенљиве и константне су у испуњавању жеље која долази с једне или друге стране.

Историјска улога народа даје и одговор на централно питање „Којем царству се привољети – земаљском или Небеском“. Тако је и Свети цар Лазар испунио своју историјску улогу, као аутентични представник  српског народа.

Основни идентитет српског народа, тј. његова историјска улога огледа се у његовим особинама и специфичностима страдања, трпљења, пружања отпора, праштања и побједи коју српски народ осјећа у генима. И кроз та стања српски народ циклично пролази. Можда неки народи имају јачу молитву и можда је то руски. Можда неки народи стварају државу чије институције више држе до Бога. Можда је то грчки. Али, ако би се могао успоредити живот једног народа, његова историјска улога са животом Господа Исуса Христа, онда је живот српског народа најближи Христовом животу. Свијет је неосјетљив према српском страдању геноцидних размјера, и као некад одјекивало је „Распни га, распни“. И када је НАТО аждаја у рукама центра свјетске моћи, а извора сатанистичког, три пута напала (Републику Српску Крајину, Републику Српску и Србију),  сви су се одрекли српског народа, нико му није притекао у помоћ. Свог учитеља три пута се одрекао Апостол Петар. Чак смо и ми у овом времену свједоци великог и тешког страдања српског народа, који је најугроженији народ на свијету зато што су га напале најснажније силе свијета у једном времену а нико му није притекао у помоћ. Али то никако не значи да је српском народу угрожен опстанак и крајња побједа – због његове историјске улоге. Отпор који је пружио српски народ највећим силама свијета и процесу неправедне свјетске глобализације која је имала за циљ да један центар свјетске моћи (сатанизам као извор снаге) загосподари човјечанством и природним богатствима, ући ће у историју као посљедица  његове историјске улоге. И тада је још једном, у преломном тренутку, српски народ одговорио исто на вјечно питање „Којем ће се царству привољети“.

Косово, као надахнуће за испуњавање историјске улоге српског народа ни по коју цијену и ни под којим условима не може бити предато било коме, нито отуђено од стране било којег политичког вође. И зато, не дај Боже, да некад неко у име српског народа преда неком Косово, па таман он био и предсједник или краљ Србије, српски народ ће такву одлуку сматрати ништавном, а оног који би такву одлуку донио сматрао би га негетским и неаутентичним представником српског народа који као такав нема легитимитет да донесе такву одлуку у име српског народа. Косово, као света српска земља и систем вриједности инспирише и даје снагу српском народу да испуни своју историјску улогу. Србе не нападају и не убијају само зато што су Срби, већ управо због њиховог идентитета, историјске улоге и Косова.

Српски народ страдао је, трпио, па и праштао и на крају побиједио је ко зна све кога у прошлости, Отоманску империју, Нацистичку Њемачку, пружио отпор НАТО-у и процесу неправедне глобализације… на крају ће побиједити и сатанизам. „Јер је Бог са нама, а ко ће онда против нас.“ И јер је то историјска улога српског народа. Сваки Србин који се одрекне Бога губи аутентични идентитет и аутентичну припадност српском народу историјске улоге. Српски народ испуниће своју историјску улогу и заштитити свој идентитет са најмање страдања ако одњегује доброг човјека који је вјерујући, вриједан, говори српским језиком и пише ћириличним писмом.

Споредну улогу, али ипак важну имају они привремени народи који су отпали и формирали се од великих народа. Када велики народи због разних искушења падну, онда на сцену ступају „отпадници“ који својим „лошим“ дјеловањем производе добро великом народу  који се подиже и обнавља истинским вриједностима, и враћа својој историјској улози. У региону такву позитивну улогу према великом народу српском имају хрватски, црногорски, бошњачки народ, који ће изгубити своју улогу постојања када српски народ уђе у фазу побједе. Сила и љепота српске побједе није и неће бити у томе да некоме наметне вриједности и врлине, жеље и мишљења која Срби имају, већ да други увиде добро дејство свега тога и да као магнет невидљивим силама и љубављу привуче друге.

Из основног идентитета, историјске улоге, произилазе политички, културни, духовни идентитети, произилази и језик и писмо. Зато би било важно неутралисати штетне посљедице Вукове реформе, враћати у употребу старе српске ријечи, и користити једно, ћирилично писмо. А ако неко сматра да је то богатство, да се има два писма, нека такви уведу и користе ћирилично писмо. Равноправност два писма код нас је довела до нестанка ћирилице.

Сви ови узрочно-посљедични процеси великих народа, као и привремених, одвијају се не по црно-бијелом сценарију, него је све испреплетено, прожето добрим и злим, али ипак човјечанство воде у напредак. Овдје није узет значај утицаја појединаца, без обзира колико је важан, већ је жеља потписника ових редова да се покаже да је улога сваког великог народа, па и било којег, па и без обзира да ли је та улога добра или лоша, да све има смисла и да је све како треба јер је све по промислу Божијем. И само би онај који има горд разум, обманут лукавим, мислио да би могао створити и урадити нешто боље. У свему томе најважније је препознати своју историјску улогу и дарове који се задобијају како би на најбољи могући начин ту улогу остварио.

Историјска улога српског народа изњедрила је 2008. године у Бања Луци поруку „Народ говори – Косово је Србија и нека буде независна Српска“.

balkanskageopolitika

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: