Посета Херцеговини: Животни пут монахиње Христине и обилазак цркве у Коритима

Пише: Дејан Стошић, народни посланик у Парламенту Републике Србије

У повратку, на десетом минуту вожње из Билеће постављена је дрвена табла са натписом: “Црква Светог Јована Кронштатског”. У дворишту сеоске куће, живи мати Христина Курдулија, осамдесетчетворогодишња монахиња.

Родила се 1937. баш овде у Коритима, као Милојка Курдулија. Говорила нам је о свом животном путу и љубави према Херцеговини, али и како је саграђен манастир. Тако се наша планирана петнаестоминутна посета овом месту, са посебним разлогом одужила.

Када је имала тридесет година, Христина се са породицом преселила у Смедерево, а три године касније, 1970. побегла је од куће и замонашила се у манастиру Манасија. Тамо је провела десет година, али услед своје непрестане чежње за Херцеговином вратила се на Корита.

Љубав према Богу носи од рођења, а на њену одлуку да се замонаши утицало је то што је, са само пет година, остала без оца кога су усташе живог запалиле у Корићкој јами недалеко одавде.

Животни пут мати Христине од рођења је био испуњен искушењима, али се водила својим срцем и ишла стазом којом јој је Бог заповедао. Каже да јој је испунио сваку жељу, а једну од највећих да овде, у својим Коритима уз помоћ верног народа сагради божанствену цркву посвећену Светом Јовану Кронштатском, руском светитељу.

Жали што младе Херцеговке не показују више жеље за оваквим начином живота, као што је то случај са манастирима у Црној Гори и Србији који су богати монаштвом. У селу је неколико година живела у самоћи, коју је прекинуо долазак још две сестре-послушнице да бораве са њом.

На крају, заједно обилазимо манастир, сав у дрвету, који зрачи топлином и несебично нам пружа још један посебан утисак који носимо у Србију и у Смедерево, где је мати Христина живела пре више од пола века.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: