Поскок ујео двије особе у Даниловграду
Змија Поскок; Илустрациј/Фото: SHUTTERSTOCK
Виолету Томић из даниловградског насеља Косић, поскок је ујео у воћњаку, пише ПВ Информер.
Портал „Волим Даниловград“ пише да се она већ неколико дана налази на болничком лијечењу. Слично је, како наводе, задесило и становника Загарача.
Подсјећају да је вријеме интензивнијег боравка у природи, планинарења, одласка на одмор и уживање. Ипак, неке чињенице треба имати на уму у овом периоду, а то је да у природи и змије траже своје мјесто под сунцем, преноси ДАН.
У Црној Гори живи 15 врста змија, од којих су само три отровнице, поскок, шарка и шарган. Иако је поскок нешто отровнији од шарке, обје змије су мање отровне од, на примјер, афричких или азијских змија отровница, па је њихов угриз ријетко смртоносан. Поскок се може срести у равничарском дијелу док шарка живи искључиво на висинама већим од 1100 метара надморске висине. Шарган се среће такође на планинама и јако је риједак.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
У Црној Гори су само двије врсте отровница – поскок и шарка; шарган је полуотровна змија. Оне никад не нападају, само се бране, као што то ради и пчела, зато треба добро отворити очи. Осјетљиве су на мирис нафталина и бјеже од њега, као и од дима. Кад наиђете на њих само продужите даље и све ће бити у реду. Кад смо у шуми, ми смо на њеној територији. Убијање змија не ваља, по више основа, најприје због ланца природе. Поскок и шарка не могу премашити дужину од једног метра, најчешће су дуге око 80 цм. Постоје неотровнице које имају шаре попут отровница, али не и троугласту главу. Неотровнице су брзе и много покретније од отровница. Исконски страх чини да многи то и не запазе. Многи стручњаци у својим гостовањима у телевизијским емисијама често и промаше у неким оцјенама, па је најсигурније да се уздате у своје знање. Тако, рецимо, неки од њих напомињу да ударање штапом о тло ништа не помаже, сем код неких врста кобри ( а кобри код нас нема), што је неистина. Још наука није утврдила да ли оне осјећају вибрације тла или не, али штап натјера змију да одгмиже даље, јер да ништа не осјећа не би могла да опстане и лови. Змија неће да уђе у кућу или у шатор преко раширеног конопца, а често је и у темељима кућа, гдје проводи зиму и прије тога лови мишеве ( ткз кућне змије), а најпознатији је смук, који може да нарасте и до три метра, који из страха зна и да уједе, али је сасвим безопасан. Постојали су и постоје они који умију са змијама, а то је ткз бројаница, коју наука одбацује, али не умије да је и ријеши и објасни. Посебним звиждуком или басмом дозивају све врсте змија и оне их не уједају.