Посланица Бундестага: Косово воде ратни злочинци, Њемачка није смјела учестовати у бомбародвању СРЈ након свега што је учинила Србима у прошлости

Посланица Бундестага и чланица партије Љевице (DIE LINKE), Жаклин Настић, недавно је дошла у центар пажње српских медија, када је са говорнице Бундестага, гласно и оштро критиковала незаинтересованост Њемачке и Европске уније да се синхронизовано са Србијом супротставе ширењу корона вируса и Србији за то обезбиједе адекватна средства и опрему.

Она предсједава парламентарном групом за односе Њемачке и земаља Југоисточне Европе и иако једна од млађих ангажованих посланица у Бундестагу, бомбардовању Савезне Републике Југославије 1999. године и политичким последицама овог крвавог рата, активно се и континуирано супротставља још од дана када су НАТО авиони кренули са првим смртоносним товарима ка нашој земљи.

Жаклин Настић за „Вести“ говори о тадашњем и данашњем односу Њемачке према Србији и истиче да би Берлин требало да повуче одлуку о признању самопроглашене независности Косова.

Навршава се 21 година од почетка НАТО бомбардовања против Савезне Републике Југославије. Шта је тим поводом ваша партија Љевице (DIE LINKE, тадашњи PDS) у то време предузела?

– „Љевица“ се консеквентно залаже за миротворну политику и то само дипломатским средствима. С обзиром на нашу историју, ми одбацујемо сваку могућност да војно ангажовање крене из Њемачке. Исто тако, 1999. били смо једина политичка снага у Бундестагу (Савезни парламент) која се успротивила учешћу Њемачке у овом правно неутемељеном и неправедном рату против Савезне Републике Југославије. Тадашњи предсједник наше партије, Грегор Гизи, жестоко је окривио НАТО због напада на Југославију и због убијања толиког броја недужних цивила. Више пута састајао се са предсједником Слободаном Милошевићем, у тежњи да се издејствује мир у региону. PDS (данашња DIE LINKE) учествовала је на бројним протестима против овог сулудог рата и настојала да шири истину о његовом бесмислу и неправедности.

Колико сте тада имали година и да ли сте већ у то вријеме имали увид шта се дешава у земљама југоисточне Европе?

– Када је почело бомбардовање 24. 03. 1999. имала сам 19 година и учествовала сам у многим демонстрацијама организованим у Хамбургу. Тај трагични догађај је на мене тако утицао, да су се моји погледи на свијет знатно политизовали. Манипулације министра иностраних послова Јошке Фишера и његове партије Зелених, као и свеобухватне медијске манипулације, имале су за циљ да дају легитимитет нападима НАТО алијансе и све ме је то јако погодило. Боравила сам више пута у Србији и прије и после бомбардовања. Срдачност и гостољубивост људи у Србији добро ми је позната и данас, као и тада, солидаришем се у њиховој тежњи за међународном правдом.

Како гледате на реакцију осталих политичких партија у то вријеме?

– У Бундестагу је велика већина гласала за НАТО интервенцију, иако је до тада важио послератни императив да „више ни један рат не смије да крене са њемачке територије“. Одлука Бундестага била је апсолутно катастрофална и тек од тада њемачки војници се континуирано шаљу и у друге ратове широм свијета. Све партије, осим „Љевице“ изгласале су да Њемачка учествује у овом кршењу међународног права и убијању недужних цивила. Од тада до данас, „Љевица“ је једина политичка снага у Бундестагу која се доследно залаже за мировну спољну политику, а посебно када је Србија у питању.

Какав је став Љевице о судбини Косова?

– Нама у партији је још тада било јасно: НАТО бомбе и кршење међународног права не воде миру него доприносе рату. „Љевица“ се и данас консеквентно залаже за поштовање међународног права. Одвајање Косова је брутално кршење овог права. Њемачко признање Косова је неправни акт и велика грешка. Она треба што прије, кроз повлачење признања, да се коригује, и ја се у Бундестагу за то, стално и интензивно залажем. Недопустиво је што политику Косова воде освједочени ратни злочинци и њима је мјесто иза решетака, а не у влади или парламенту. Србија је показала спремност за дијалог са Албанцима и заслужује подршку.

Да ли протјерани Срби са Косова треба да добију неко обештећење?

– То је апсолутно неопходно. Њемачка не смије да буде изузета од ове одговорности, ни морално, ни финансијски, ни правно. Она је учествовала у овом кршењу међународног права и стално је на страни ратних злочинаца који чине политичку елиту косовске власти. Настрадале нико не може вратити и не постоји утјеха која би ублажила тугу за настрадалима. Пред лице правде морају се извести и ратни злочинци, али и они који су одлучивали да се крене у ратна разарања, у земљама учесницама НАТО агресије.

Број Срба у Њемачкој се повећава, у Берлину су четврта нација досељеника по бројности (после Турака, Руса и Пољака). Да ли треба интензивније да буду укључени у политички живот у Немачкој, и на који начин?

– У оквиру Европске уније, најбројнија српска заједница је управо у Немачкој. Српкиње и Срби били су активни учесници у стварању „њемачког привредног чуда“ током шездесетих година, иако су доживјели многе патње од стране Њемаца током Другог свјетског рата. Они дају данас важан допринос друштвеном, културном и политичком животу, што Њемачку чини богатијом. За сваку похвалу би било њихово активније укључење у политику, а у нашој партији увијек су добродошли. Ми се залажемо за социјалну политику у Њемачкој и за пријатељске односе са Србијом.

Сада је цијели свијет заокупљен борбом против корона вируса. Какве је грешке направила Њемачка у спријечавању ширења ове опаке болести и шта би влада требало да предузме?

– Главна грешка направљена је много раније, када је здравство приватизовано и комерцијализовано, па је на појаву пандемије остало неприпремљено, на шта је „Љевица“ годинама перманентно указивала. Сада су хитно неопходне инвестиције у здравствени систем, као и у санирање негативних финансијских последица, када су у питању запослени, популација која је у фази образовања, власници малих предузећа и поготово најсиромашнији слој друштва. Једно друштво је снажно и здраво онолико колико су то његови најсиромашнији припадници. Сва моја настојања усмјерена су на апел Њемачкој и Европској унији да пандемија само заједнички и уз потпуну међудржавну солидарност може да се савлада. Србија је годинама била под притиском да либерализује своју економију и отвори је за концерне ЕУ, као и да се економски дистанцира према Русији и Кини. Сада, у јеку корона кризе, препустити Србији да се сама сналази, без икакве помоћи и солидарности ЕУ, непримјерени је егоизам и профитерски бесмисао када су здравље и животи људи у питању. Изузетно је позитивно што су Кина и неке друге земље показале велику спремност да у овој ситуацији и другима помогну. Желим свим људима да ову пандемију што прије савладамо и будемо здрави!

Извор: Vesti online

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: