Посланици Србије о корупцији и медијима

Покушај рушења уставног поретка спречен је феноменалном акцијом безбедносних служби, рекла је министарка правде Маја Поповић.

Предлоге кандидата за избор чланова Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге и Већа Агенције за спречавање корупције посланици Скупштине Србије искористили су јуче за указивање на опасност од корупције по друштво и државу и на стање у нашим медијима. Кандидати такорећи нису ни помињани, а сви су се освртали на последње акције у обрачуну с организованим криминалом, тражећи да се у томе истраје и иде до краја, као и на понашање медија у извештавању о овим догађајима.

Образлажући предлог за избор Управног одбора РАТЕЛ-а, Татјана Матић, министарка трговине, туризма и телекомуникација, казала је да је претходним члановима истекао мандат, да су сви предложени кандидати „највиши академски образовани стручњаци из ове области, који постоје у Србији”. Истакла је: „Овај састав је најрепрезентативнији из области електронских комуникација и поштанских услуга.” За председника и његовог заменика предложени су кандидати који су и до сада обављали ту функцију, Драган Ковачевић и Петар Стијовић, за чланове два досадашња члана, Владимир Крстић и Дејан Марковић, и Слободан Ристић, који је, како је рекла Матићева, нов.

Министарка правде Маја Поповић детаљно је изложила процес кандидовања чланова Већа Агенције за електронске медије, наводећи да је испоштована законска процедура, да се на конкурс пријавило 26 кандидата, да је обављено тестирање, те да је предложено 19 кандидата, који су имали највећи број бодова.

Најављујући подршку СДПС-а предлозима кандидата, Наташа Михаиловић Вацић, казала је да је „оснаживање регулаторних тела и истрајавање на њиховој независности од кључне важности јер је, уз независно правосуђе и јачање институција, то сигуран пут за искорењивање корупције, што је предуслов за стварање друштва у коме ће грађани моћи да остваре своја права”. Истакла је да грађани очекују бољу заштиту узбуњивача, те да је важно да „у започетој учествују сви, да се у томе иде до краја, како би се видело ко и на ком нивоу подржава криминал”. Апеловала је на све „да подрже борбу против криминала, да се она не води кроз медије и цурење информација, већ у институцијама”.

Ђорђе Милићевић (СПС) рекао је да су биографије кандидата за РАТЕЛ завидне, изразивши уверење да ће, ако буду изабрани, оправдати поверење. Говорећи о кандидатима за Веће Агенције за спречавање корупције, похвалио је то што има знатно више кандидата од онолико колико се бира, те да је добро што „имамо спој искуства и неких нових кадрова”. Осврнувши се на последње акције у обрачуну с организованим криминалом, рекао је да је држава оштро реаговала, „показујући да нема заштићених, ни селективног приступа”. Истакао је: „Кад све сублимирамо, јасно је да је нарушен уставни поредак земље, незамисливо је да се 1.572 пута прислушкује председник државе и његова породица с јединим циљем дестабилизације Србије.”

Министарка Поповић, како је рекла, желела је да га исправи: „Рекли сте да је нарушен уставни поредак, али он није нарушен. Био је покушај рушења уставног поретка и он је спречен феноменалном акцијом безбедносних служби. У току су предистражни и истражни поступци везани за организовани криминал, који није за циљ имао само вршење одређених кривичних дела, која су коруптивна и лукративна, већ све указује на њихову жељу рушења уставног уређења. Још једном захваљујем безбедносним службама које су учествовале у оштром и одлучном пресецању ових криминалних активности. О детаљима не могу да говорим, па вас молим да ме о њима не питате.”

Невена Ђурић (СНС) подсетила је да је борба против корупције на високом месту приоритета, а потом, како је рекла, направила паралелу са ситуацијом на том пољу до 2012. и после тога.

Казала је: „Да смо до 2012. године имали корупцију на највишем нивоу најбоље сведочи пример човека који је био члан владе, а потом градоначелник Београда – то је Драган Ђилас. Србија се данас с таквим појавама обрачунава, најбољи пример је хапшење озлоглашене криминалне групе, која је свирепо мучила и убијала. Ђилас данас у својим медијима исмева акцију и спроводи кампању у којој се практично забрањује изношење доказа. Битно је да докази постоје, да су прослеђени тужилаштву, надамо се да ће бити и процесуирани. Они који су председника Србије прислушкивали, на њихову жалост, нису пронашли ништа, а питање за РАТЕЛ и Агенцију за спречавање корупције је да ли се икад запитате како у овакве догађаје обавезно буду умешани неки прекогранични ТВ канали.”

Ђорђе Косанић (ЈС) казао је да је изузетно важно да РАТЕЛ и Министарство трговине, туризма и телекомуникација сарађују у изградњи широкопојасне комерцијалне мреже у сеоским срединама јер ће она омогућити привредницима да боље послују, а младима боље образовање. Казао је да се „мора радити на повећању свести код грађана о опасности од мита и корупције”.

Мисала Праменковић (СПП) казала је да нема ниједне државе на свету где нема корупције, али „државе се разликују по томе докле је она стигла”.

Додала је да „није довољан рад само једне агенције, већ да цело друштво буде уједињено, а то се постиже добром координацијом између институција”. Према њеним речима, у обрачуну с организованим криминалом „веома важне карике су локалне самоуправе јер се грађани управо ту најчешће суочавају с корупцијом”. Додала је: „Локалне самоуправе морају више да раде на сузбијању корупције, а то се постиже транспарентношћу у трошењу буџетских средстава. Узбуњивачи морају бити заштићени, имали смо случај у Новом Пазару да одређени активиста изађе с информацијама о малверзацијама у локалном буџету, а онда буде претучен у кафићу. Мора се показати неселективност у борби против корупције, не само у Београду већ и у мањим местима.”

Маријан Ристичевић (НСС–СНС) казао је да би расправа о РАТЕЛ-у требало да се споји с РЕМ-ом.

Казао је: „Имамо компанију која је тужила државу Србију, ’Јунајтед група’, која у свом саставу има ћерке медијске фирме, а све што та група ради, РЕМ објашњава да је реч о наводном техничком реемитовању програма тако што се сигнал шаље из Београда, преко Љубљане у Луксембург, а одатле у Београд. РАТЕЛ не види очиту корупцију у РЕМ-у, а ни у РАТЕЛ-у, можда. Немамо ми проблем с опозицијом, већ с људима који се тако представљају, а заступају Шолаков интерес, а Агенција за спречавање корупције очито мисли да то није тема. Подсећао сам вас из СНС-а кад је бирана Јудита Поповић да она није стручњак за медије, да је била посланик ЛДП-а, да је грешка да је изаберемо јер ће се она брзо уклопити у бизнис. Горан Петровић, који ми је из РЕМ-а одговарао на питања, рекао је да неће више да нам одговарају. Распитао сам се и сазнао да је Горан Петровић у Крагујевцу, за време власти Верољуба Стевановића, са Шолаком и Нешом Каубојем основао КДС 1997. године, а то је претеча СББ-а, замислите – коза чува купус. Од регулатора у Луксембургу сам добио одговор да ти медији јесу регистровани у Луксембургу, али да не емитују програм одатле. Нигде не можете да их тужите.”

Зукорлић: Једина релација РТС–држава су паре

Лидер СПП-а Муамер Зукорлић видео је, како је рекао, прилику да отвори „тему коришћења националног државног блага, посебно када се ради о РТС-у”. Додао је: „Питање рада РТС-а и његове професионалности у етичком и стручном смислу, очито није питање које се може решити на нивоу једног органа. Медији треба да буду аутономни, па и РТС, међутим, да ли аутономност значи и самовољу? Једина релација између државе и РТС-а јесте да се добију паре од државе, нигде на свету не постоји да се нешто финансира без икакве обавезе и одговорности. Нажалост, ми то имамо у случају РТС-а. Код РТС-а имамо инсистирање на самовољи, селективно се приступа када су у питању политичке структуре. Некада је статус парламентарне странке значио обавезу да будете на РТС-у, сада, међутим, имате неке потпуно минорне странке, ванпарламентарне, на РТС-у. Посебно забрињава однос према мањинским заједницама. Имали смо проблем с РТС-ом око програма на босанском језику и представљања културе, на званичан захтев смо добили незамислив одговор. Рекли су да су питали неке стручњаке и они су им рекли да то не треба. Дакле, за јавни сервис није битан Устав и закон, они имају своје стручњаке. Позивам надлежне органе који се баве заштитом права националних мањина да предузму мере према овој кући јер не врши улогу сервиса свих грађана, било да су Срби, Бошњаци, Албанци, Мађари… Неопходно је извршити реформу у РТС-у.”

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: