Посланици завршили расправу о измјенама Закона о порезу на непокретностима, гласаће накнадно

Посланици су завршили расправу о измјенама Закона о порезу на непокретности, кроз које би се пореске обавезе на парцеле које општине користе за пољопривреду – умањило до 90 одсто, умјесто садашњих обавезних 70 одсто.

Они ће се о овим измјенама накнадно изјаснити.

Измјене Закона о порезу на непокретности су затражили посланици албанских националних странака Никола Цамај, Артан Чоби и Илир Чапуни, а њима је предвиђено да општине на некретнине које се користе у пољопривреди могу, али не морају, умањити пореске стопе до 90 одсто пореске обавезе, док у садашњем закону пише да морају умањити пореску обавезу за 70 одсто.

То би значило да порески обвезник, умјесто сигурног умањења од 70 може имати умањење од 20, 10 или нула одсто. Они су поднијели и амандман, којим би умањење од 20 до 90 одсто. Посланици Покрета Европа сад су поднијели амандмане којима траже да ближе критеријуме за утврђивање пореза на непокретности прописује надлежни орган јединице општине.

Потпредсједник Скупштине Никола Цамај (Албански форум) појаснио је да су измјене поднијели ради фискалног унапређења општина, јер је пореска обавеза од 70 одсто била обавезна за пољопривреду. То рјешење је како каже, смањило приходе општина а није било једнаког пореског третмана јер неки нерегистровани нису добили олакшице.

Истакао је да се измјенама дозвољава општинама да самостално одлучују о висини пореске олакшице, чиме ће фискалну политику моћи да ускладе са развојним циљевима и омогућава фискалну децентрализацију. Додао је и да ће се нови закон примијенити и на поступке који још правно нису приведени крају.

„За спровођење овог закона нису потребна додатна средства из буџета државе док се стварају предуслови за стабилније буџете локалних самоуправа и већи степен фискалне одговорности. Закон је у складу са Европском повељом о локалној самоуправи и препорукама Савјета Европе које се односе на финансијску самосталност локалних власти“, навео је он и додао да на овај начин долази до децентрализације, укидања дискриминације и подстицања пољопривреде.

Нема мишљења Владе

Посланик Демократске партије социјалиста (ДПС) Михаило Анђушић је питао да не зна како ће Влада реаговати на ове измјене, те да мисли да је извршна власт до сада већ могла да уради одређене измјене, али и да вјерује да неће бити већих промјена за општине.

„Ако нам је прича да имамо глобалну инфлацију, која је потреба да увећавамо рјешења пореза на непокретности? Која је потреба да увећавамо рачуне за воду? Мањи приход Владе на грађане је мањак на приходовној страни и држава има озбиљне проблеме да функционише у наредном периоду уколико смањи било који намет. Уколико се смањи ПДВ на основне животне намирнице, воће и поврће, држава би могла да омогући колико је сјутра да плаћају ниже цијене, али је јасно, неће јер не може и јер би банкротирала“, те да су намети на порез на непокретности већ већи 50 одсто.

Посланик Нове српске демократије Велимир Ђоковић је навео да повећање цијене воде у Даниловграду од 50 одсто, иако звучи значајно, износи свега 30 центи више по кубику. Навео је да то није самовоља компаније, већ предлог регулатора.

Анђушић је додао да се тешке одлуке о поскупљењима услуга у државним компанијама не доносе, јер партијски менаџери у њима знају да ће их коштати на наредним изборима. Он је навео да је то дугорочно лоше по грађане.

Посланик Социјалдемократа Борис Мугоша је навео да јавни позив за чланове Регулаторна Агенција за Енергетику и Регулисане Комуналне Дјелатности није био спроведен на прави начин, те да је Делегација Црне Горе то потврдила и затражила да се јавни позив опет спроведе и усклади са ЕУ тековином.

“Колеге из албанских партија су у јуну прошле године предложиле закон, до данас је прошло 11 мјесеци, Влада од јуна до данас не даје мишљење на предлог колега. Од децембра до данас Влада не даје мишљење на амандмане”, навео је он и додао да је мишљење Владе на амандмане Покрета Европа сад за исту тему, стигло кроз 15 дана.

Тврди да се мора обезбиједити мишљење општина односно Заједнице општина, јер се измјенама утиче на њихове приходе.

Анђушић је навео да је сједница заказана синоћ, док је њен почетак отказиван више пута, те да је у парламенту велика деорганизација. Нагласио је да није било ни сједнице Одбора за међународне односе и исељенике, због мањка кворума, што кочи рад дипломата.

Посланик Покрета Европа сад (ПЕС) Борис Пејовић је навео да жели да посланици буду фер и разговарају о тачкама дневног реда, а не о инфлацији и другим темама. Његов колега Милош Пижурица је казао да су и лидери ДПС-а раније потврдили, да се нису добро посветили стандарду грађана Црне Горе.

Двропрерађивачима додали и шумаре

На сједници се расправљало и о Закону о обештећењу бивших дрвопрерађивача су предложиле Демократе, са циљем да се исправи неправда према радницима који су у транзиционом периоду остали без посла у овом сектору. Сједница је накнадно паузирана.

Законом се предвиђа стицање права на једнократну накнаду у висини од 12.000 еура за рјешавање социјалних и финансијских проблема бивших запослених радника, који су због стечаја остали без могућности даљег запослења, остваривања права на пуни износ пензија и без новца по основу социјалних програма.

Посланик Демократа Никола Ровчанин је појаснио да се амандманом затражило да се закон прошири и на шумарску индустрију. Он је навео да су ова обештећења почела након оних за металско-рударске раднике, па је требало предложити ове мјере и за друге секторе као што су услужни, текстилни, прехрамбени, превозни, електронска индустрије…

Навео је да су дрвопрерађивачима пропале и акције које су имали па нису могли да се наплате, те да ће од 1. јуна бивши радници и њихови насљедници имати три мјесеца да се пријаве за обештећења Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде у износу од 12.000 еура, која би се исплаћивала од 1. јануара наредне године.

Истакао је да је ријеч о проблемима од прије 20 година, па су оставили рок од три мјесеца како би радници прикупили документацију.

„Ово је добар закон који исправља дијелом неправду према запосленима, очекујем подршку свих посланика и надам се да ће овај парламент за Дан рада обрадовати бивше запослене који су жртве транзиције. Сабраће се износи и знаће се колико средстава је потребно за 2026. годину. Нађено је једно компромисно рјешење“, казао је Ровчанин.

Посланик ПЕС-а Дане Марковић је навео да су амандмански тражили да се укључе и они који су радили на сјечи дрвета.

Посланик Демократске народне партије (ДНП) Владислав Бојовић је нагласио да треба створити услове да се развија дрвопрерада, како се слично не би дешавало у будућности, те да апелује да фокус буде на неискоришћеним привредним потенцијалима сјевера.

Посланик УРЕ Милош Конатар је додао да је предао амандман којим би се уврстили и бивши радници текстилне индустрије. Ровчанин је навео да подржавају сва обештећења али да дрвопрерађивачи на ову мјеру чекају 20 година, те да сматра да посао треба радити у етапама како би исплате биле гарантоване.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: