Посланици завршили расправу о увећању студентских стипендија, кредита и накнада за стручно оспособљавање…

Посланици су у Скупштини завршили расправу о измјенама Закона о високом образовању и стручном оспособљавању лица са стеченим високим образовањем, којима су предвиђена увећања студентских стипендија, кредита, накнада за стручно оспособљавање…

Посланици ће о измјенама ових прописа гласати накнадно у скупштинском пленуму.

Измјенама Закона о стручном оспособљавању лица са стеченим високим образовањем повећава се њихова накнада са 450 на 600 евра.

Министарка просвјете Анђела Јакшић Стојановић је појаснила да се овим мјерама повећавају студентске стипендије са 225 на 300 евра, студентски кредити на 150 до 214 евра, али и надокнаде за суфинансирање мастер студија са 500 на 750 евра, односно за докторске са 1.000 на 1.500 евра…

„У комбинацији са повећањем накнада за стручно оспособљавање са 450 на 600 евра, минималне зараде за средњошколце на 600 и високошколце на 800 евра, вјерујемо да смо направили много повољнији амбијент да млади остану овдје да раде“, навела је она.

Тражиће накнаде од 800 евра

Посланица Грађанског покрета УРА Ана Новаковић Ђуровић је навела да су амандмански дјеловали на ове законе и да је изузетно важно стварати боље услове за младе. Истакла је да јој није јасно зашто измјене прописа о стручном оспособљавању, предвиђају 600 евра за високошколце умјесто 800 евра, и да управо то траже амандманима.

„Ријеч је изједначавању минималне зараде и за младе који ће ући у овај програм. Надам се да ће амандман бити прихваћен. Сматрамо да је једино праведно и логично да се износ са 450 повећа на 800 евра, а не на 600 евра како је предложила Влада“, навела је она и додала да млади нису довољно укључени у процесе одлучивања.

Посланица Бошњачке странке Кенана Струјић Харбић је питала гдје је завршило 30.000 високошколаца након стручног оспособљавања, односно да ли су остали на тим радним мјестима код послодаваца и шта су за девет мјесеци могли да науче.

„Али да ли је ово рјешење проблема? Ја мислим да није, јер се програм показао као нетранспарентан, јер је показао да послодавцима није у интересу да обуче доброг и квалитетног радника и да након девет мјесеци, истог тог радника оставе у својој компанији или државној институцији“, истакла је она и навела да закони нису проблем Црне Горе, већ мањак кадра у образовном систему, конкретно психолога и педагога.

Посланик Социјалдемократа (СД) Борис Мугоша је додао да Влада предлаже да високошколац ради у програму стручног оспособљавања има 600 евра, а да онај који ради на истом том радном мјесту има 800 евра.

„Не може вискошколац да има минималну зараду, а други на истом радном мјесту, мању зараду од минималне. Знам да ће финансијски ефекти да буду велики. Због тога вас молим да прихватимо мој амандман, који је сличан оном од колегинице Новаковић Ђуровић. Минимална зарада је везана за стручну спрему па се ове корекције морају извршити. Програм има много фалинки и морамо да урадимо реформу програма“, казао је Мугоша.

Независна посланица Јевросима Пејовић је истакла да је програм стручног оспособљавања био спреман за реформу од момента када је усвојен, те да га послодавци и даље злоупотребљавају.

Јакшић Стојановић је нагласила да је програм стручног оспособљавања до сада прошло 50.226 особа и да су постојали одређени проблеми у имплементацији овог програма. Појаснила је да по њиховим подацима, више од 50 одсто полазника програма пронашло запослење код послодаваца, или на мјесту на којем су обављали обуку или ван.

Она је нагласила и да су накнаде за радно мјесто и програм стручног оспособљавања различите ствари, те да зато не могу да буду на истом нивоу.

„Мислим да требамо да појачамо сегмент контроле и то је идентификовано као најслабији дио програма. Постоје недостаци али ћемо се трудити да у наредном периоду дамо неки допринос“, навела је она и нагласила да су млади присутни у процесу одлучивања, али да и тај сектор треба унаприједити.

Навела је да то планирају да ураде кроз програм Гаранције за младе од 2025., кроз три пилот пројекта на сјеверу, центру и југу државе, како би се млади укључили у процес доношења одлука.

Из Демократске партије социјалиста (ДПС) су истакли да су мотив за брзоплето доношење оваквих мјера, локални избори у Котору и Гусињу али и да се често заобилази јавна расправа о овим питањима. Посланица Зоја Бојанић Лаловић је истакла да ово повећање значи, али да није мотивација студентима.

Фали студената, имамо бијелу кугу

Посланик Покрета Европа сад (ПЕС) Угљеша Урошевић је казао да се данас осјећају посљедице ранијих политика, те да је важно младима све одмах обезбиједити, како се исто не би поновило.

„Уколико сви не урадимо нешто да млади остају у држави, џаба је све а држава нема перспективу. На свим студијским смјеровима у два уписна рока, имате половину уписаних од онога што је максимално могуће. Нема студената и ђака у Црној Гори, имамо бијелу кугу и негативну селекцију. Оно што можемо да урадимо је да онима који желе да остану у Црној Гори, омогућимо пристојан живот“, навео је он и додао да се систем вриједности мора вратити на период прије 1990-тих, односно да се чувају најбољи.

Посланички клуб Демократа је истакао да су ово важна законска рјешења и да су њима обухваћене готово све категорије становништва. Они су најавили да ће дати подршку овим рјешењима.

Из Демократске народне партије (ДНП) су нагласили да треба унаприједити систем надзора стручног оспособљавања, како би се провјерили учинци програма и извукао максимум из њега. Из Нове српске демократије (НСД) су казали да ови кораци неће урадити чуда, али да је порука да се статус студената унапређује, да се ствари мијењају, да не треба да напуштају Црну Гору и да се фокусирају на образовање.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: