После Хиландара српски глумац креће на ходочашће до Москве — да помогне сину

Глумац Микица Петронијевић одлучио је да крене у ходочашће од Београда до Москве. Пут од Храма Светог Саве до Храма Христа Спаситеља дуг 2.200 километара прећи ће пешице, како би помогао болеснима од аутизма. Међу њима је и његов син Михајло. Има 25 година и као остали пацијенти у Србији нема довољно подршке да му живот буде садржајнији, пише Спутњик.
Петронијевић, иза кога је већ путовање од 1.400 километара од Аранђеловца до Хиландара, ће 24. марта уз благослов патријарха Порфирија кренути пешке ка Русији.
Циљ његовог подухвата је наставак прикупљања новца за проширене смештајних капацитета и изградњу летњиковца у оквиру дефектолошког парка који је основао, у коме бораве деца и друге особе са аутизмом.
„После основне школе за децу, омладину и старије особе не постоји ништа, не постоје никакви садржаји, услови да они адекватно проведу дан, оплемене се садржајима. Управо то радим на мом имању у селу Венчани код Аранђеловца. Поклонио сам га да би ту направили Центар за дневни и вишедневни боравак деце и особа са аутизмом“, објашњава Петронијевић за Спутњик.

У време пандемије, када није могао да га изводи напоље, дошао је на идеју да на имању направи сину услове за боравак у природи. Позвао је и друге породице које брину о особама са аутизмом. Окупљају се две године, поносан је на први пројекат, летњу позорницу. Сада имају и Удружење „Свици у мраку“ и велики план, који ће наш саговорник покушати да оствари пешачећи до Москве, пише Спутњик.

„Правимо велики летњиковац који ће бити централни део дефектолошког парка, где ћемо имати разне радионице, за кување, за рад на моторици, за фину моторику. Данас здрава деца немају никакву моторику, а камоли деца са развојним сметњама. Пружићемо бројне активности да им оплеменимо дан, живот. То је концепт који није у зградама, већ у љубави, пажњи, потпуном прихватању те различитости“.

За извеснију будућност особа са аутизмом

За две године на имању је било три стотине ноћења, сваког викенда родитељи доводе децу из целе Србије, али долазе и удружења која се њима баве. Интересовање је све веће, јер других садржаја за децу са аутизмом нема. Зову и за савет, подршку.
„То је неопходно младим брачним паровима, супруга и ја смо се развели сломљени тим проблемима, нисмо тада умели да се носимо, ја нисам био довољно снажан у то време. Баш ми пише једна млада мама која има 24 године, син има 18 месеци, има знакове који указују на аутизам. Значи јој да је упутимо коме да се обрати, како да се прихвати дијагноза, шта могу да очекују у будућности“.
Петронијевић додаје да у Србији нема ни регистра пацијената да би знали колико има деце која ће постати одрасли људи и како им тада олакшати, њима и породицама. Највећи страх родитеља је где ће завршити њихова деца када њих више не буде.
Потребни су капацитети где ће се са њима поступати на хуман начин, пре свега, каже, са пуно љубави. Зато организује хуманитарне караване, игра са колегама представе по Србији, говори на тему аутизма.
„Све што радим некако се поклапа са мојом духовношћу. Ишао сам пешице до Острога да би прикупили новац, обилазио цркве и манастире“, каже.

Непроцењиво духовно искуство

Пешачио је Петронијевић и до Хиландара. Прошле године препешачио је 1.400 километара. За пут до Москве је спреман, иако се физички уопште не спрема, верује да ће га и овај пут водити срце и чувати Бог.
„То духовно искуство је за мене непроцењиво, хтео сам са пријатељем да одем у Јерусалим, али пошто је тамо рат, одлучили смо да одемо до Москве. Симболично, од Храма Светог Саве до Храма Христа Спаситеља, јер да би стигли до Христа Бога, не можемо ако не идемо путем Светог Саве. Желимо и да направимо нит између два храма и два народа, да их и тако спојимо“.

Како други да помогну

Они који желе да помогну изградњу летњиковца, односно ово путовање, моћи ће то да учине преко рачуна Удружења „Свици у мраку“. Петронијевић истиче да је могућа и помоћ у материјалу за изградњу Центра у Венчанима, али и средствима за рад са децом и одраслима.
Очекује и помоћ стручних лица, већ им долазе студенти Дефектолошког факултета, волонтирају. Очекује и помоћ уметника.

До Москве ће им требати најмање 70 дана, план је да прелазе 30 километара дневно. Сада праве трасу пута, Србија, Румунија, Мађарска, па преко Словачке и Пољске до Белорусије и коначног циља.
У плану је да за њима крене и комби у коме ће бити ствари, а послужиће и за спавање, када их ноћ затекне на отвореном.
„То је био проблем када сам ишао у Хиландар, на северу Грчке нема пумпе, нема ничег, нема где да се спава. Спавао сам и на плажи, под отвреним небом. У делу пута подржали су ме неки планинари из Србије, али кроз Македонију и Грчку сам био сам“.
Сапутник на овом ходочашћу биће му хуманиста и спортиста Иван Младеновић из Шида иза кога су такође бројне мисије које је препешачио или прешао бициклом како би помогао деци којој је помоћ неопходна. Возача комбија још траже.

Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: