После кише: Нешто се дешава сад у твојој души, можда ти већ чујеш златни житни шум?
Стеван Раичковић
После кише
Ниси сам,
Поред тебе расту травке и савијају се.
Три шиљата листа нешто чудно шуме.
Скакавац је скочио са бусена на цвет.
Откинут реп гуштера је нови становник:
Нико сем тебе не зна да се умножио свет.
Ниси сам,
Газиш труло лишће босим ногама.
Под петом си преломио прут:
Једна птица прхну преко твога рамена.
Прислонио си ухо доле:
Ти би сад да чујеш песму камена.
Ниси сам,
Коме ли се твоје очи смешкају?
Можда мислиш да те оставио ум?
Опет гледаш црну земљу што се пуши.
Нешто се дешава сад у твојој души.
Можда ти већ чујеш златни житни шум?
*
Стеван Раичковић
Прочитајте још:
Отварају се очи свих живих, поново невини кругови… Људи се буде без оружја
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„Дођи у траву високу да ти цветови пољубе колена.
Цветови лепо љубе, као једина жена…“
Кад сам служио ЈНА, био сам добар са пар момака из Подгорице, и један ми је тражио малу црвену књигу Раичковићеве поезије коју сам имао, да улепша писмо девојци. Као да је јуче било.
Преосетљиви и дугочујни Раичковић !