ИН4С

ИН4С портал

После Срба на мети „томахавка“ могли би се наћи и Руси: Да ли САД имају довољно ракета за Украјину?

1 min read

Остаци обореног "томахавка" 1999. године Jeff Christensen / Getty

Парламентарна скупштина НАТО-а је, током заседања у Монтреалу, усвојила резолуцију којом се позива да Украјина, између осталог, буде снабдевена и ракетама средњег домета, као и да укину одређене забране везане за дејство по циљевима унутар територије Руске Федерације.

У питању су ракете чије је распоређивање на копну било ограничено сада неважећим Споразумом о нуклеарним снагама средњег домета (ИНФ споразум), а овај документ је уједно и дефинисао да се под ракетама средњег домета подразумевају балистичке и крстареће које имају домет између 1.000 и 5.500 км.

Као једна од опција чије се распоређивање у Украјини, бар у медијима и међу украјинским руководством, разматра јесу ракете из породице „томахавк“, произведене у САД.

Подсећања ради, након што је Владимир Зеленски представио свој „план победе“ Врховној ради, откривено је да поред пет кључних тачака, документ садржи и три сакривена анекса, чији садржај првобитно није био објављен. Међутим, убрзо је дошло до цурења информација, па је „Њујорк тајмс“ објавио да у једном од њих стоји да ће Кијев тражити испоруку крстарећих ракета „томахавк“.

Шта је „томахавк“

У питању је читава породица крстарећих ракета, које се крећу подзвучним брзинама, првобитно развијених за потребе Ратне морнарице САД. Њихова основна намена је дејство на великим удаљеностима по дубини непријатељске територије.

До сада је развијено више различитих верзија које се могу лансирати са бродова, подморница или уз помоћ копнених лансера, од којих су неке биле наоружане нуклеарним, а неке конвенционалним бојевим главама. Oсим тога, у развоју је била и верзија за лансирање са ваздухопловних платформи, али се од ње одустало још 1999. године у корист других крстарећих ракета ваздух-земља.

Не рачунајући нуклеарне верзије, ракете из породице „томахавк“ (познате и под ознакама БГМ-109 и ТЛАМ -Tomahawk Land Attack Missile) су опремљене бојевом главом тежине око 450 кг, а у зависности од специфичне верзије и циљева за које су намењене оне могу бити високоексплозивне, распрскавајуће, или са касетним пуњењем (попут ТЛАМ-Д).

Максималан ефективни домет „томахавка“ такође зависи од конкретне верзије и креће се од око 460 (противбродска верзија верзија РГМ/УГМ-109Б) до 2.500 км (првобитна нуклеарна верзија БГМ-109А, тј. ТЛАМ-Н). Главна предност ових ракета јесте то што се крећу на веома малим висинама – између 30 и 50 м изнад површине мора или копна – због чега их је јако тешко уочити радаром.

Систем вођења комбинује инерцијални и сателитски навигациони систем. Такође, новије верзије са ознаком „блок 4“ (познате и под ознакама ТЛАМ-Е и „тактикал томахавк“) и „блок 5“, имају и одређене напредне особине – способност лутања, односно кружења изнад циља, промену путање током лета и могућност преноса података о процени штете и статусу саме ракете.

Ракету након лансирања и употребе стартног ракетног мотора, погони турбоелисни мотор који омогућава достизање брзине од 880 км/ч. Поред САД, ове ракете у оперативној употреби има и морнарица Велике Британије, очекује се да ће их у скорије време морнарице Аустралије, Јапана и Холандије такође уврстити у свој арсенал.

Коју верзију би Украјина могла да добије?

Будући да су још 2020. године званичници из Ратне морнарице САД најавили да ће све верзије „блок 4“ бити унапређене у „блок 5“, а да ће се истовремено ракете у стандарду „блок 3“ расходовати, за очекивати је да ће Украјина добити неку од прве две варијанте, ако се то уопште и деси.

Домет „томахавка“ у стандарду „блок 4“ и „блок 5“ је око 1.600-1.700 км, што значи да би Украјина овим ракетама могла да дејствује по готово читавом европском делу Русије – све до Урала.

Међутим, упркос великом броју ракета којима САД располажу, украјинска војска нема платформе, односно бродове или подморнице са којих их може лансирати, тачније на које се могу поставити бродски вертикални лансери Мк 41 који су неопходни за употребу ових ракета.

Иако постоји опција лансирања „томахавка“ из вертикалних лансера Мк 70, односно система СМРФ (Strategic Mid-range Fires System) „тајфун“, који је настао као модификација Мк 41, Оружане снаге САД имају свега две оперативне батерије „тајфуна“, а очекује се да ће још једна бити распоређена у Немачкој тек 2026. године.

Да САД немају довољан број копнених лансера за „томахавке“, сматра и украјински војни експерт Михаило Жироков, који је за јутјуб канал „РБЦ Украјина“ изјавио:

„САД нису фокусиране на нас тренутно. То је прва ствар. Друго, проблем платформи носача за те ‘томахавке’ мора да се реши. Јер постоје верзије ‘томахавка’ за поморске, ваздухопловне и копнене платформе, али САД немају довољно копнених да их шаљу било где“, рекао је он.

Према његовом мишљењу, у случају сукоба САД са државама као што су Кина или Иран, нарочито током мандата Доналда Трампа, испорука таквог наоружања Украјини се чини мало вероватном.

Где се до сада користио „томахавк“

Будући да се ове ракете налазе у оперативној употреби од 1983. године, за 40 година службе коришћене су у низу конфликата – од Ирака и Авганистана до БиХ и Савезне Републике Југославије.

Процењује се да је од прве употребе у Заливском рату 1991. до данас, у борбеним операцијама лансирано укупно око 2.300-2.400 ракета из ове породице. Убедљиво највећи број коришћен је за дејства на територији Ирака – око 1.500, од чега је 800 употребљено само током инвазије 2003. године. 

Одмах испод Ирака, по броју „томахавка“ коришћених за дејство по њеној територији налази се СРЈ, будући да је током НАТО агресије 1999. године на нашу земљу лансирано више од 200 ракета ове породице. Поред тога, ту су и Сирија, Авганистан и Јемен, на чије територије је лансирано по више од 100 „томахавка“.

Сада остаје да се види да ли ће се попут свих побројаних, и Руси наћи на мети америчких крстарећих ракета, уколико власти САД услише жељу Владимира Зеленског.

Ипак, вреди истаћи да руска војска има знатно способнију противваздухопловну одбрану него оружане снаге свих наведених држава, али и да сама располаже крстарећим, а како смо пре недељу дана имали прилике да видимо, и балистичким ракетама средњег домета које су знатно способније и разорније од „томахавка“.

 

Извор: РТ Балкан/Стефан Добрић

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “После Срба на мети „томахавка“ могли би се наћи и Руси: Да ли САД имају довољно ракета за Украјину?

  1. Ne znam za Tomahavk, ali izvjesna je isporuka JASSM projektila koji su ekvivalent Tomahavka koji se ispaljuje iz aviona, a ukrajinci imaju dovoljno aviona za tu namjenu

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *