ИН4С

ИН4С портал

Последице од НАТО бомбардовања: Докази нађени у пројектилима

1 min read
Током 78 дана бомбардовања СРЈ, амерички авиони А-10 гађали су циљеве муницијом са осиромашеним уранијумом, иако је политичко и војно руководство НАТО дуго после агресије негирало употребу ове врсте оружја. 
bomb-fific_

фото Н.Фифић

Током 78 дана бомбардовања СРЈ, амерички авиони А-10 гађали су циљеве муницијом са осиромашеним уранијумом, иако је политичко и војно руководство НАТО дуго после агресије негирало употребу ове врсте оружја. 

За лист „Одбрана“ генерал у пензији Слободан Петковић, који је у време бомбардовања 1999. године био начелник Управе за атомско-биохемијску одбрану, а касније начелник Сектора за цивилну одбрану и помоћник министра одбране, рекао је да је НАТО тек фебруара 2000. године потврдио употребу муниције са осиромашеним уранијумом током агресије на СРЈ:

– Извештај о локацијама на којима су то чинили доставили су тек после захтева УНЕП (Програм УН за заштиту животне средине), крајем септембра исте године.

Према речима генерала Петковића, авиони А-10 гађали су 28. и 29. марта 1999. пројектилима са осиромашеним уранијумом шири рејон Призрена.

– Употреба муниције са осиромашеним уранијумом доказана је по примерцима и остацима њених делова, које су пронашли припадници Војске СРЈ и други учесници после бомбардовања – истакао је Петковић. – Такође, употреба ове муниције доказана је и контаминацијом земљишта у рејонима у којима су дејствовале снаге НАТО авионима А-10.

Подаци Војске СРЈ, а и НАТО, показују да је извршено око 112 удара муницијом са осиромашеним уранијумом на 91 локацији. Међутим, битне су разлике у броју употребљених пројектила.

– Према нашим подацима реч је о 50.000 уранијумских пројектила, НАТО званично признаје свега 31.000 (што је око 10 тона), а руски извори говоре око 90.000 – навео је Петковић. Иако постоје разлике у подацима, битно је истаћи да је 44 одсто напада осиромашеним уранијумом изведено после постигнутог споразума о прекиду агресије. – Дакле, у последњих 10 дана рата, што недвосмислено говори о намери агресора да нам остави што више радиоактивног отпада.

Од Заливског рата, преко дејстава на БиХ, до агресије на СРЈ, на Западу је умањивано и прећуткивано дејство муниције са осиромашеним уранијумом. Ако је тако, пита се генерал Слободан Петковић, коаутор књиге „Злочин у рату, геноцид у миру„ зашто су Американци својим војницима који су улазили на територију КиМ 1999. и 2000. године давали упутства како да се понашају, рецимо, да беже од оштећених тенкова српске војске, да им не прилазе на одстојању од 500 метара, да бацају контаминирану одећу…

Извор: Новости

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *