Последице специјалне операције у Украјини: Долар и евро изједначени после 20 година

Долар и евро су по први пут након 20 година, од 2002, изједначени, па један евро вреди један долар.

Како је објаснио др Љубодраг Савић, вриједност евра за 12 одсто је нижа у односу на почетак године, па је потпуно очекивано да се евро и долар на крају изједначе.

Савић је казао да су турбуленције на тржишту узроковане ратом у Украјини највише угорзиле европску економију.

„Већ неко вријеме је америчка привреда једна од најјачих, за разлику од европске, која се претходних мјесеци суочава са проблемима, првенствено због рата у Украјини. У овом случају, санкције су начиниле већу штету Европској унији него Русији“, казао је Савић за Нову рс.

Истиче да рат у Украјини није једини фактор који утицао на то да дође док овакве промјене.

Објашњава да се, између осталог, у Сједињеним Америчким Државама референтна каматна стопа редовно коригује, што доводи до повећања камата, док Европска централна банка у томе „оклијева“.

„Треба узети у обзир да се међувалутни однос често мијења и не мора увијек да буде резултат реалних фактора. Примјера ради, Кина, као једна од најбрже растућих економија, је највећи купац америчких државних хартија од вриједности, што знатно утиче на јачање долара“, објаснио је Савић.

Такође, амерички долар и даље је најчешће средство плаћања у међународној трговини.

„Након изједначавања долара и динара у једном тренутку може да се повећа дио јавног дуга који је исказан у доларима. С друге стране, ово је добра вијест за извознике из Србије који свој извоз наплаћују у доларима“, сматра професор Економског факултета и бивши гувернер Народне банке Србије др Дејан Шошкић.

Професор Шошкић сматра да овај однос америчког долара и еура може потрајати, али се може и мијењати, у зависности од привредне и финансијске ситуације, првенствено у Европи.

Он објашњава да ће ефекти јачања долара на Србију и њене грађане бити ограничени, с обзиром на то да је најчешћа валута задуживања у нашој земљи еуро.

Шошкић сматра да слабљење еура, у условима када је курс динара према евру фиксан, као што је то случај од 2019. године, може у одређеној мјери да подигне ниво јавног дуга у односу на БДП, али само у дијелу дуга који је исказан у доларима.

Ниво јавног дуга може се повећати у оном дијелу дуга код којег се није уговорило осигурање од промене курса долара према евру.

Шошкић сматра да ће јачање долара у односу на динар бити врста подстицаја за све извознике, који свој извоз наплаћују у доларима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: