Последња књига коју је читао Дража

Многи детаљи о хапшењу, суђењу и смрти Драгољуба Михаиловића и данас су обавијени велом тајне.

И, иако се о генералу Михаиловићу данас не зна много тога, у првом реду то где је убијен и сахрањен, један занимљив детаљ из кратког периода његовог тамновања је познат – последња књига коју је Драгољуб Михаиловић прочитао.

Прича о последњим данима генерала Михаиловића постала је позната деценијама касније након што је Јосиф Маловић, партизански првоборац и главни иследник у случају „Суђење Драгољубу-Дражи Михаиловићу и осталим колаборационистима за издају и ратне злочине почињене на простору Југославије за време рата (1941—1945)“, објавио своја сећања.

Између осталог, Маловић је и описао како је Драгољуб Михаиловић проводио време чекајући суђење и пресуду.
Све до почетка суђења, Дража се налазио у посебно припремљеној соби у седишту ОЗНЕ. У ћелији није било ничега осим гвозденог кревета прекривеног војничким ћебетом.

На њему је седео генерал Михаиловић у простој војничкој блузи и цокулама без пертли, са по­лицијским лисицама на рукама.

Маловић је записао и то да је Михаиловићу било дозвољено да чита.

– Нај­више времена је проводио уз књигу. Није се одвајао од Стендаловог „Парм­ског картузијанског манастира“. Дочитавао га је ко зна колико пута и то на француском – сведочио је касније иследник.

Управо ово Стендалово ремек-дело последње је што је генерал Михаиловић прочитао пре него што је стрељан.

Иронично, то је један од најчувенијих романа о изгубљеним илузијама. Сматра се Стендаловим најлепшим делом. Радња се дешава у Италији почетком 19. века и говори о човеку који сања о слави и љубави.
Сан о успеху на бојном пољу у Наполеоновој војсци неће се остварити, али ће препознати љубав свог живота у девојци, ћерци свога тамничара.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: