Последње залихе слободе

Пише: Бећир Вуковић

Како је могућ овакав помор а није библијско вријеме. Ово је најлажније питање. Да ли ћемо оправдати постојање није питање.

Западни свијет у блиском сусрету са микроорганизмом капитулирао. Не помаже ни сила Алијансе која поравнава брегове и руши градове као макете.

Амери не могу одбранити ни двориштанце са љуљашком Линколнових у Кентакију.

Берзе затворене нигдје се не ратује. Рат –  најмоћија привредна грана у колапсу. Рат је капитулирао. Изједначио се RAT – ART.

С оне стране Атлантика од вируса једино нису угрожени дивљаци у сутоку Амазона. Није речено да ће свијет пропасти зато што су фотографисали дивљаке. Страшан је повратак научника са анаморфозних путовања. Више нису угрожене животиње, биљке, бактерије…

Беба са цуцлом варалицом умјесто маске. Беба командује видео игрицом, отац припадник бејби-бум генерације командује политичком бандом. Чекамо инвазију ванземаљаца. Једино је прибран Том Круз.

Петромонархија попут олупина фашистичких камионета поцркалих заједно са пустињском лисицом. Облакодери од стакла испод облакова од пијеска.

Исти су путеви свиле куге и вируса. Тим путем пролазе и избјеглице. 

Микроорганизами дијеле се брзином коју не могу да испрате ни најмоћнији компјутери. Индустрија луксуза и порнографије сурвава се ко глечери.

У завод улазе оперативаци са црним актен ташнама, излазе са сандуцима на раменима. У пракси политичари и полицајци најелитнији су одреди мафије.

Сорош врећама сипа доларе у отворену јаму „Отворено друштво“ које више не треба ни надзирати.

CNN се прејео насиља. Ужасније је телевизично насиље него стварно насиље. Не зна се ко прије почисти двориштанце, медији или убице. А политика поштује једино медије.

Судар са вирусом није судар непријатељских снага. У постапокалипитичном судару ни санитети не преживе. Голема је испаша вируса. Мора се мијењати поглед на свијет. И свијет нас је погледао другим очима, пјевао је пјесник – друштвени изрод.

Paris у згаришту. Бившег биолога Уелбека опет хапсе: у мантилу налив перо, у перу умјесто мастила чисти алкохол. Потрошио је последње залихе писања.

Коронавирус одсликава стање духа. На прагу је трајна промјена друштвеног понашања. Шта сте нам урадили: пустили вирус из боце, затворили нас у куће, тутнули мобилне у руке…

… фантастичне дине палме Мајамија осунчане облине у превојима плажама савршенства полног општења изложене оном које се множи простом деобом залудне ли сентименталности залудне страсти утихнуле…

У Црној нам Гори, међутим, идентитетски покрет не посустаје. Уче дома.

Живите у демаскираном друштву у којем  уместо маски на главе стављате тоалет – папир. Да је вјечна Црна Гора. Али, која..?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: