Последњи

Пише: Небојша Јеврић

Ненад Чечар је живио на углу Охридске и Требевићке.У српском насељу поред Јеврејског гробља.
Завршио је књижевеност и у потаји писао.
Само за Славицу.
Залуду су га одговарали да се не жени .
Славица је имала болесне бубреге.Један јој је скроз отаказао.Али је ипак одлучила да роди.Упозоварали су је доктори да за њу то може бити кобно али није их слушала.Један је бубрег већ отказао.
Но, ипак је родила здраву девојчицу,Милицу.
На порођају отказао – други бубрег.
Ненад јој је дао свој.
Кад је рат почео, Ристо Ђого ,иначе комшија,позвао га је да се придружи екипи ТВ Српске на Палама.
Није хтео.
Одвео је жену и ћерку у обновљену кућу на Требевићу,дванест километа узбрдо,а он се придружи браћи по улици.
Фудбал му никада није ишао,као да је имао две леве ноге.Зато је био голман, причају његови пријатељи.
Био је неустрашив,храбар борац.
Срби са Јеврејског су одучили Муслимане од рата
Ров испод КФОРА који се налази на врху гробља.
Муслимани су ископали ров укосо и дошли Србима изнад глава. Копали су наши сарајевски Срби који нису на време изашли из града.Зато на њих нису пуцали.
Из тог рова је убијен Рус,добровољац.
Други рањени.
Ров на гробљу морао су га заузети.
И заузели су га.На бајонет и бомбу.
Ставили експлозив и земља се одронила заједно са костиима Јевреја Сефарда, ко зна кад сахрањеним.
А онда је Ненад на Лучиндан деведесет треће нагазио на „паштету“.И остао без ноге.Пребацили су га за Пале па за Београд.
Остао је док није добио кљакару,пластичну ногу.
И опет га је Ристо Ђого оатављао да ради на телевизији.Није хтео.
Вратио се у ров на Јеврејском гробљу.
Сваки други дан је ишао дванаест километара уз Требевић, где су му биле жана и ћерка.
Носио им војничку храну. Са ногом кљакаром. Приближавао се крај рата. Сваки рат једном прође.
Политичари су отишли у Дејтон.
Затворили су их у неку касарину да се договоре.
Било је примирје и није се пуцало.
Ненад Роки,тако су га звали пријатељи,по Боб Року из Алена Форда, није мога да седи миран. А и било му је досадно.
Узео је да баца флаше испред рова да би муслимани теже пришли.
Поправљао је ров, намешата и премешта ђжакове.
Није се много крио. Било је примирје. Нигде се није пуцало.
И последња која пуче Турска….
Погодио га је метак из бестрзајца.У ону кљакаву ногу.У артерију.
Није му било помоћи.Искрварио је. Славица којој су јавили стигла је прекасно.
Док је умирао радио је јављао да је рат завршен.
Умро је са осмехом на лицу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: