Последњи

Пише: Небојша Јеврић

Ненад Чечар је живио на углу Охридске и Требевићке. У српском насељу поред Јеврејског гробља.
Завршио је књижевеност и у потаји писао.
Само за Славицу.
Залуду су га одговарали да се не жени.
Славица је имала болесне бубреге. Један јој је скроз отаказао. Али је ипак одлучила да роди. Упозоравали су је доктори да за њу то може бити кобно али није их слушала.
Родила је здраву девојчицу.
На порођају отказао – други бубрег.
Ненад јој је дао свој.
Кад је рат почео, позвали су га да су га да ради на телевизији. Али је отишао на фронт.
Фудбал му никада није ишао, као да је имао две леве ноге, али зато неустрашив, храбар борац. Увек намрштен. Озбиљан.
Срби са Јеврејског су одучили Муслимане од рата.
Ров КФОРА се налазио на врху гробља.
Муслимани су ископали ров укосо и дошли Србима изнад глава. Копали су наши сарајевски Срби који нису на време изашли из града. Зато на њих нису пуцали.
Из тог рова је убијен Рус, добровољац.
Други рањени.
Ров на гробљу морали су заузети.
И заузели су га. На бајонет и бомбу.
Ставили експлозив и земља се одронила заједно са костиима Јевреја Сефарда, ко зна кад сахрањеним.
А онда је Ненад на Лучиндан деведесет треће нагазио на „паштету“.
Нашу. И остао без ноге. Пребацили су га за Пале па за Београд.
Остао је док није добио кљакару, пластичну ногу.
И опет га остављали да ради на телевизији. Није хтео.
Вратио се у ров на Јеврејском гробљу.
Сваки други дан је ишао дванаест километара уз Требевић, где су му биле жана и ћерка.
Носио им војничку храну. Са ногом кљакаром. Приближавао се крај рата. Сваки рат једном прође.
Политичари су отишли у Дејтон.
Затворили су их у неку касарину да се договоре.
Примирје. Није се пуцало.
Ненад Роки, тако су га звали пријатељи, по Боб Року из Алена Форда, није могао да седи миран. А и било му је досадно.
Узео је да баца флаше испред рова да би муслимани теже пришли.
Поправљао је ров, намешатао и премештао џакове.
Није се много крио. Примирје. Нигде се није пуцало.
„И последња која пуче Турска….“
Погодио га је метак из бестрзајца. У ону кљакаву ногу. У артерију.
Није му било помоћи. Искрварио је. Славица којој су јавили, стигла је прекасно.
Док је умирао радио је јављао да је рат завршен.
Умро је са осмехом на лицу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: