Последњи поздрав брату Осету Алберту Андијеву

Пише: Славко Перошевић

Овај еп вам пишем о јунаку
Што са смрћу живљаше у флерту
Храбром сину земље Осетије
Снајперисти Андијев Алберту

Боже мили дај ми ноћас снаге
Епско перо наоштри ми брусом
Да бих мог’о достојно и часно
Са овим се опростити Русом

Да бих мог’о достојно у небо
Испратити овог горског змаја
Кога данас жали сва Србија
И његова “ Родина Рускаја “

За њим сузе лију ветерани
Свима нам је туге пуна душа
Оде Алберт на небо уз пјесму
“ ВИХОДИЛА НА БЕРЕГ КАТЈУША “

У земане великих страдања
Кад је Србин правицу снијева
На Косову грмјела је пушка
Руског змаја Алберт Андијева

У бригади Делић Божидара
Гдје се за част гинуло и Христа
Шиптарске је застављ’о хорде
Овај храбри руски снајпериста

На Паштрику разбојишту клетом
Ђе се борба водила жестока
Једног дана дијелећи мегдан
Остао је без деснога ока

Крв из ране попрска му кундак
И нишанску умрља му справу
Ал’ он битку настави да бије
За крст часни и српску државу

Пуца Алберт на шиптарске хуље
Докле му се крв из рана стаче
А Орловић са неба му виче
“ На храбост’ ти аферим јуначе “

Због тога ти ову пјесму тужну
Ноћас пишем с пуно пијетета
Ти си понос цијеле Русије
Ти си понос гордијех Осета

И наш народ памтиће те вјечно
К’о витеза српског цара Лаза
Спавај мирно у небеском рају
Горски вуче с планине Кавказа

Ти си био бранич православља
Кад ђаволу бијасмо на мети
Кроз јуначке пјесме и кроз приче
Славиће те Срби и Осети

А прољеће опет када дође
Кад процвату “ Јаблони и груши “
Сваки од нас сјетиће се тебе
Са поносом и тугом у души

А божур ће са именом твојим
Из косовске земље нићи свете
Срећни пути у царство небеса
И слава ти Андијев Алберте

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: