Последњи разговор дједа и унука: Два српска краља Николе и Александра
1 min read
Краљ Никола Петровић Његош и краљ Александар Карађорђевић
Приредио: Драган Јочић
Последњи сусрет и последњи разговор два краља, дједа и унука више је него потресан. Како се наводи у књизи „На оштрици ножа“, те вечери један је сишао са историјске позорнице, а други остао са народом, подијеливши с њиме „сву тежину несреће и сву свирепост једног удеса“.
„У ноћи 20. и 21. око једног часа, извјештава гувернер Скадра да ће око три часа те ноћи стићи у медовско пристаниште са својом пратњом Краљ Црне Горе Њ. В. Краљ Никола I и ту се састати са Њ. К. В. Престолонаследником Александром.
Наглашава да ће обоје потом отпутовати за Италију и молити команданта пристаништа да олакша и обезбиједи ова укрцавања што тајније. Од италијанског адмиралитета тражени су торпиљари за пренос дједа и унука.
Било је потребно ухватити везу са Љешом и добити потврду ове вијести. И заиста, дежурни ордонанс официр потврдиће како ће Њ. К. В. Престолонаследник бити око три часа у медовском пристаништу.
Одмах предузесмо потребне мјере заједно са црногорским командантом пристаништа, и у узбуђењу очекивасмо свршетак ове историјске драме.
Ноћ је била тамна и хладна. У пристаништу велике количине муниције, вреће са брашном, сандука са диопеком и конзервом намјењене првој и другој армији. Пристаниште неосвјетљено. Прст пред оком се не види. Два шарена фењера, на великом растојању један од другог, просипаху блиједу свијетлост око себе само на неколико корака.
Око три часа зачу се у муклој ноћи клопарање кола и топот коња. То је долазио Он, Њ[…]”
„Изашао сам му на рапорт. На њему не опазих пикаквог узбуђења. Штавише изгледаше ми као и да је расположен. Прве речи беху му: ‘Где је Сандра?’ (Тако је Њ. В. Краљ Никола звао свога унука, блаженопочившег Краља Александра. Унук је пак звао старог Краља ‘Ђедом’). Одговорих му да је у Љешу. Нареди ми да га известим о доласку нашег престолонаследника.
У пристаништу дуваше хладни јутарњи поветарац. Понудисмо старом Краљу да се склони у собу која је адмиралу Турбриџу служила за канцеларију. Кад је почела зора да свиће морски поветарац примирио се мало. Краљ је изаишо на терасу пред царинарницом. Ту седећи дуго је разговарао са свима редом. У разговору стално је гледао пут Љеша .Очевидно да је очекивао долазак свог унука са нестрпљењем.
У праскозорје, на глаткој морској пучини, виделе су се две тамне силуете. То су били италијански торпиљари „Анимозо“ и „Бронцети“, намењени да приме краљеве српског народа без краљевине.
Тек око 6 часова изјутра дође и блаженопочивши Краљ Александар. Сусрет ђеда и унука био је дирљив. Ђедо је загрлио обема рукама свога унука и дуже га задржао у загрљају. Очи су му биле пуне суза. Зашто је тако слаб, питао[…]”
„Стена Малог Ренсита. На овим стенама у јутарњој светлости беласао се велики камени крст, подигнут нашил јунацила и мученицила из 1913 године које ‘Халидија’ потопи и поби када потегоше преко мора браћи Црногорцима у помоћ, да освоје Скадар на Бојани. Испод плавог неба мирна морска пучина блистала је од сунчеве светлости.
Блаженопочивши Краљ Александар дозва ме руком:
‘Питајте команданта торпиљара шта му је наређено у погледу мог превоза у Драч?’
При овим речима оба се краља подигоше и пођоше ка барци, спремној за њихово укрцавање у торпиљара. У барци су били италијански морнари, на улазу оба коланданта ‘Анилоза’ и ‘Бронцеси’. ‘Анилозо’ је био одређен за нашег Врховног коланданта да га укрца и превезе у Бриндизи. Тако би саопштено. На ово саопштење Њ. К. В. Престолонаследник изненађен и врло срдит, отпоче викати како он није тражио торпиљер за Бриндизи, него за Драч. Додао је да он неће ићи у Бриндизи ни но коју цену, но да ће пешке продужити за Драч. Најзад је изјавио да протествује најенергичније због оваквог поступка према њему.
„Ђедо га је умиривао. Говорио му је да је боље но њега и но његово здравље да оде у Италију, да му италијански краљ стави на расположење један од својих замкова, где ће се опоравити на миру, на доцније, кад буде потребно да се може придружити својој војсци.
Унук је дуго и испитивачки посматрао свога деду и изрече као речи достојне потомка беслртног Вожда Карађорђа:
‘Ђедо, хвала и теби и италијанском краљу. Али ја се од својих војника раставити нећу. Судбина њихова и моја је судбина’.
Ђедо је опазио да је унук љут. Загрлили су се и изљубили. Ђедо је плакао. Као да је предосећао да се више никада иеће видети.
И тако се растадоше два српска владаоца, вођи српског народа и главе двеју српских краљевина. Растадоше се на пyстој обали јадранског пристаништа, у Медови. Растадоше се на албанској Голготи. Један је отишао да се скине са историјске позорнице, а други је остао да се на ту позорницу попне још много више. Ђедо оде у свет, у туђину, у неизвесност, а унук остаде с народом, да с њиме подели сву тежину несреће и сву свирепост једног удеса.”
Из књиге: Станислав Краков, „На оштрици ножа“, књига прва
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Crnaa Gora je srpska drzava . Radi se o jednom narodu. Nadam se da ce narod to vise vatiti.
To nije istorija nego beletristika To je romansirana priča, a ne nešto što se stvarno dogodilo. To je poput onoga što je pisao Dušan Baranin i nema veze sa činjenicama! Razlikujete li vi beletristiku od istorije stručnjaci?
ono sto jes jes, nije lijepo sto je unuk prognao Ђeda, nije mu to bas na cast. ali, nije ni knjaz Nikola dozvolio mome djedu da ozeni jednu od njegovih cerki jer je moj djed bio vec zenjen negdje drugo no iako jos bez djece nije se stigao crkveno rastati tako da je Knjaz Nikola bio u pravu, ali moj djed nije ni stigao obaviti razvod jer je bio proganjan od austrije i jedva zivu glavu spasio, no da je Knjaz samo malo pricekao mogao je imati lijepo prijateljstvo i imanje po danasnjoj hrvatskoj, ovako ga dijelimo napola sa hrvatskim dijelom porodice.
E tu treba osvijetliti ulogu (cincara) Nikole Pasica , pace biti jasni razlaz Djeda i Unuka.
Nikola Pašić ako je mogao da odmog ne, on je odmogao i u ovom slučaju, progona Kralja Nikole. Tako je nastavio da radi protiv Srpskog naroda,za svo svoje vrijeme,dok je bio Premijer.
Nova godina, stare frustracije…
Četnjaci, izaći će vam ila na želudac.
Drobnjak je si li ti procitao ovaj tekst na osnovu koga pises komentar.
Ne okle, ta avetinja da sto cita,on je kao ker na lancu,kad neko zakuca na kapuju a on zavija,tek kad gazda ugazi na rep e onda laje!
Ko je koga odje izdao.
Kralj Aleksndar je ostao sa vojskom u ratu a kralj Nikola se ukrcao na brod i sa parama posao na Azurnu obalu ,vojsku raspustio i ostavio svoj narod na nemilost neprijatelju koji je veliki dio naroda Crne Gore poslao u logore po Austrougarskoj.
Drobnjak je si li ti procitao ovaj tekst na osnovu koga pises komentar.
„Тек око 6 часова изјутра дође и блаженопочивши Краљ Александар. Сусрет ђеда и унука био је дирљив. Ђедо је загрлио обема рукама свога унука и дуже га задржао у загрљају. Очи су му биле пуне суза…Загрлили су се и изљубили. Ђедо је плакао. Као да је предосећао да се више никада иеће видети.“
I onda unuk fino dhjeda nogom u muzicu i dodade mu onu chuvenu Srbsku kovanicu“Sikter“
Srbska je tradicija da njihovi kraljevi i despoti ubijaju svoje ocheve i dhjedove, rechimo Dushan izvadi ochi svojemu ocu…
Stho je Crni Nikola moga drugo ochekivati. Mislijo je da je to njegovo dijete, pa je Crn suze ronijo… A nije zna da diluje sa Srbinom… No kad je sazna bilo je kasno… bar zanjega….Ali nije za sve nas. Nije!
Интересантно да Новица Радовић и сви други пишу о србске државе и србска краља а један исти народ,србски…а ови Монтенегрини говоре о 2 народа различита. Па ко је у праву,ови прије комунизма или постокуистичка копилад без традиције,историје,корјена,духа предака…?
Радовић (стр. 109.) пише: двјема краљевинама истог народа… двије српске државе…, чиме доказује да је Црну Гору сматрао још једном државом српског народа… Ловћен спомиње као простор на коме се 5 вјекова чувао барјак, свето знамење српске слободе (стр. 133.). Петар Пешић му је велики грешник који је довео до капитулације и уништења Црне Горе и који је посијао клицу мржње једног истог народа (стр. 136).
E lijepo je unuk đeda izdao , taj Aca palikuća je ništa roba !
Nego se narod Crnogorski digao iz pepela u koje nas je Aca palikuća utrpao , vratili smo državu , naciju , još da vratimo crkvu i naše otete Crnogorske svetinje pa da zaboravimo ovo od Palikuće Ace , tuđeg kralja i Crnogorskog krvnika !
Ne zanosi se.Nećeš doživjet to što sanjaš, vjeruj mi…
Kralj Nikola je priznao SPC, tako da ne mlati!
Muci avetinji nijesi znao sto su donje gace, nego si od bravalje koze nosio dok nije dosla Jugoslavija,i sada vi je Aleksandar zapalio kuce,zato se bacate kamenicama na autobuse iz Srbije ,nijest bolji od onih divljih plemena iz Amazona,jer oni nijesu vidjeli civilizaciju pa ih mozemo i moramao razumjeti,a vi…………………?
U boj krenite junaci svi
kren te i nežalte život svoj
Cer da čuje tvoj Cer nek vidi boja rijeka Drina
slavu hrabrost i junačku ruku srpskog sina.
Poj, poj, Drino, vodo hladna ti
Pamti priče kad su padali
Pamti hrabri stroj
Koji je pun ognja, silne snage
Protjerao tudjina sa rijeke naše drage.
Poj, poj Drino, pričaj rodu mi
Kako smo se hrabro borili
pjevao je stroj, vojevo se boj kraj hladne vode
Krv je tekla
Krv se lila Drinom zbog slobode
bitno je da je vas narodni heroj josip broz, a kralj aleksandar (obnovitelj Njegoseve kapele) palikuca, Njegosa takodje nazivate genocidnim pjesnikom.
A one pare sto Kralj ponese da mu se nadju po bijelom svijetu,a sve placuci za Otadjbinom?????,Dje se djedose pare ,koliko je ostavio nesretnom narodu da se i njemu nadje.Kakav kralj je to bio kad je ostavio svoj narod u najtezem momentu,pa sad izmisljate bajke,pahulje i pahuljice,cinjenica je da je OTISAO.!!!!Tacno je da se narod Crnogorski digao iz pepela bez pobegulje kralja i sa svojom bracom izvojevao pobjedu kakvu svijet nije zapamtio.Ukradeni referendum ostaje otvorena knjiga a za Crkve i Manastire Nemanjica samo sanjaj.Tako da nikad pocivala,ja ovako ti onako,dakle vazda polovina.Jesi li siguran ????
Како онда, тако и данас…
I posle silnih zagrljaja đedu zabraniš da se vrati kući.
Liči na srpska posla.
A nije. To je gola želja za vlašću.
Kada pogledate istoriju s kraja na kraj svijeta najbliži srodnici su vadili oči zbog prestola.
To je uvijek bilo važnije od svega drugog.
A nama su uredno pričali o tome kako se žrtvuju za otažbinu. Bila to Srbija, Crna Gora, Turska, Engleska, Rusija…
Matrica je apsolutno identična.
Gurni narodu kosku priče o spasu nacije, naroda da glođe i oči vadi. Samo je važno da smo mi na prestolu.
Petre,
Svaka cast !
U početnom tekstu stoji: Dva srpska kralja.. Svako zna da je Nikola bio crnogorski, a nikako srpski kralj! Ovakve laži i nacionalistička podmetanja treba prezirati! Sramota!