Постављена табла са називом улице Грофа Саве Владиславића Рагузинског

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Пише: Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра “Мајак”

Улица Грофа Саве Владиславића Рагузинског која је 2015. године одлуком комисије града Новог Сада за доделу назива улица добила назив по овом чувеном Србину управо је добила и таблу са називом улице после 6 година чекања. Гроф Сава Рагузински је недовољно познат у српском народу. Он је био српски политичар, саветник руског цара Петра Великог, дипломата у служби Руске Империје, путописац, полиглота, велики добротвор и дародавац манастира Света Тројица код Пљеваља.

Српско-руски центар “Мајак” је упутио допис средином јула месеца ове године градоначелнику Новог Сада Милошу Вучевићу са молбом да се постави табла са називом улице овом знаменитом Србину који је веома значајна веза српског и руског народа а на основу одлуке која је већ постојала од 2015 године..

На нашу молбу и иницијативу је потврдно одговорено пре неколико дана у виду постављања табле са именом нашег славног Грофа Саве Владиславића Рагузинског. То само доказује колику важност има рад организација као што је наша као и константна одговорност и посвећеност градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића и његовог тима према подизању квалитета живота у свим сегментима у нашем граду и грађанима који живе у њему јер је одреаговао на најбољи могући начин. Ово је само завршни чин у одлуци из 2015. године која уважава српско наслеђе и допринос наших сународника широм света који су на понос целог српског али и у овом случају руског народа чијим интересима је Гроф Сава Рагузински много допринео, али ни у једном случају не заборављајући своје порекло и своју браћу Србе које је стално помагао.

У години када је Нови Сад заслужено европска престоница културе ово је само још један доказ колико градоначелник Милош Вучевић има осећаја за овакве, рекло би се мале ствари, али су оне немерљиво признање за једну фантастичну личност коју је овај наш српски народ изнедрио. Велика захвалност градоначелнику Милошу Вучевићу од Српско-руског центра “Мајак” на овом гесту који је подједнако значајан за историју и српског и руског народа. Српско-руски центар “Мајак” преузео је на себе обавезу да приближи живот и дело овог славног Србина грађанима Новог Сада, познатијег и признатијег на истоку у Русији, све до границе са Кином, него у сопственој земљи и нашем народу. У том циљу организоваћемо једну изложбу о Грофу Сави Владиславићу Рагузинском за почетак у нашем граду Новом Саду .

Од 1716. до 1722. године Владиславић је представник Русије у Риму, где припрема конкордат између Русије и Ватикана, стара се о руским племићима у Риму (међу њима Иван Никитин) и набављује уметничка дела за летњи дворац Петра Великог у Санкт Петербургу. Опере „Четири годишња доба” и „Истина у искушењу” (La verità in cimento) (1720) посветио му је Антонио Вивалди којем је био мецена.

Од царице Катарине је добио титулу грофа 24. фебруара 1725. године. Исте године кренуо је у мисију за Кину, где његовим ангажовањем долази до Кјахтинског споразума, најважнији међународни споразум Русије и Кине до средине 19. век о и данас важећем разграничењу са Кином у Пекингу. Разграничење је потписано 5. априла 1728. на реци Бури. Његовим посредством настала је и прва православна црква у Пекингу. Савин одговор на критичаре у вези споразума са Кином, пошто је Кина у то време водила строгу политику изолације на шта су критичари говорили да је бављење Кином бацање новца на улицу, данас је позната изрека у Русији: „Ко не баца новац на улицу, неће га и никад наћи“. Сава Владиславић је због успостављена односа са Кином одликован орденом Александра Невског.

Последњих година живота, сломљен смрћу своје три кћери, Владиславић је у Сибиру добио право да оснује град Троицкосавск (данас Кјахта). Тамо је подигао храм, назвавши га црква Светог Саве српског Немањића. Умро је 1738. у Санкт Петербургу. Сахрањен је у царској гробници, у крипти Благовештенске цркве.