Постизборна муљажа у Црној Гори

Пише: Милијана Балетић

Боже драги, шта све ови избори у Црној Гори не открише?! Шта ту све не исплива?! Сад видесмо, кад се плашт скину, и како тутњи братоубилачки партизанско-четнички рат, ево 75 година?! У ком, несрећна Црна, покољу грца?!

А, тек, како се обелоданише све муљаве страних амбасада и политика и – ко је колико пута и од када и где све и колико дубоко – до грла или до ушију – у игри са њима?! Ја себи доћ не могу!

Као прекаљени новинар, знала сам и откривала и како политичари и партије купују новинаре и медијске куће – али ме затече чудо, од овога обрнутога случаја у Црној! Тамо новинари и медијске куће – праве партије и политичаре, гурну их на изборно тржиште, а онда – све у име „демократије“ – „независним“ новинарством их утерују у мозак плебсу?!

Бољег примера – о судбини победа кроз историју – од овога не постоји! Изнесе је народ, а онда из јазбина и мрака, искоче самозвани хероји и душебрижници, који покупе све медаље, и поново му се ставе на грбачу и чело?!

Господо, ако су вам, већ, пуна уста приче о довођењу државе у ред институцијама, правилима једнаким за све, борбом против дискриминације и поштовања демократских принципа и изборне воље – чему онда ове манипулације и условљавања?! Чему измишљање „топле воде“ у овој чистој рачуници, где три победничке коалиције – врло једноставно треба да поделе власт – сразмерно парламентарној снази коју је свака појединачно добила од народа?!

И – ко то сад измишља и заступа ту тешку математику – за ово врло једноставно решење?! Ако се већ толико хвалите „поштеном игром“ – маните се тих шупљих и провидних прича о доброј намери и бризи за државу!      

Сад вам засмета иконографија, након што народ – ходајући за крстом и тамјаном – на тацну донесе победу?! Одједном је то – брука и сметња?!

Прво, ја не чух, да је и једноме од ових коме паде удео да измучену Црну Гору поведе у будућност – а којима сад смета та симболика –засметао народ онда, када је поведен иконама, у колонама, из дана у дан ходајући, утирао пут победе! Сад, изненада, засметаше обележја?!

Неће више ни у исти простор, ни са политичарима, ако је игде на помолу мантија или се тамјан осети?! Нека што неће, него се сад, поједини, и диче како су то управо због тога бојкотовали?! Хвале се отклоном од свега тога – то им дође, као плус?!

Коме ли се само том хвалом препоручујете, да ми је знат?!      

Што се народа тиче, њему се више „не правдате“?! А до јуче сте му се наметали учешћем у његовом библијском ходу?! Утркивали се подршком и цртали испред камера и микрофона?! Сад се убисте смишљајући – како да оне који су извојевали победу – поново гурнете у запећак, што даље од места где се у Црној Гори одлучује?! Часно, нема шта?!

Што то не рекосте, кад се народ подигао у ход до победе? Што тада не ударисте у ту “принципијелност“ које се сад тако снажно држите – па да поштено измерите међусобне колоне народа који би стао иза тих ваших политика?! Сад окрећете главу и грозите се места где се народ састајао, одакле је кретао, чему се враћао, зашта се ухватио и држао – црпећи из тога снагу да не посустане?!

Сад кад вам је народ извојевао победу и предао штафету да ви наставите – ви се уватили математике!

Сад сте узели вагу?! Сад подвлачите црту и изводите рачуницу?! Сад се убацисте у логику дајући исти значај и великим и малим бројевима?! Од једном испаде да су ови мањи, чак, и већи – а већи испадоше мање вредни?!

Сад одједном они који су се годинама борили да се неугаси тај пламичак наде, да се Црна Гора отргне из ропства криминала, лажи, братске подељености и мржње – сад они не ваљају?! Сад су они та страшна опасност?! Сад је једини циљ спасити је да јој – нико од њих – не дођу на власт?! Сад они не могу, јер су препознати са својом иконографијом – која смета демократији?! Ма, немојте?!

А да ви, овако сви, саберете те ваше гласове и моћ, коју сте имали – пре него што се угурасте међу подигнути народ – па да видимо ту вашу снагу и – колико би ко добио поверења! Шта кажете(?!) – не би то било лоше!   

А, тек како су се на изборне резултате сјатили ови мислиоци-помагачи, преко саветника, аналитичара, до „независним“ новинара, који су се мобилисали кроз Црну Гору и широм региона?! Пишу, држе микрофоне, седе пред телевизијским камерама, у кућном издању снимају сами своја „умовања“ и шире по друштвеним мрежама,… – живет се не може од њихових, провидних, мудросања!

Најбољи су ми ови саветници исподмукла, који су – политичким марифетлуцима невештог професора Кривокапића – поучили – да, из чиста мира,  „истерује“ правду у суседној Србији?! И то, баш, сада када су и у Црној Гори и у њеним међудржавним односима – потребне речи-мелеми и помирење?! Зтварање, а не отварање ратова!

Тај, који му је „открио“ те тајне (имало их или немало) – или је аматер, или убачен! Мада, по подмуклости, којој нема равна – пре ће бити да је ово друго!

Добронамерни и високи професионалац на месту саветника за јавност и медије, што је у самом врху важности вештог управљања државом, зна – и саветују – да се наивом и искреношћу – не иде у победу кроз жестоке политичке битке!

У тој борби је мудрост за похвалу, а не искреност. Племенита, топла душа сваком прија, али то није довољно за вођење и заштиту државе и народа! Искреност се оставља за породицу, пријатеље, себе. Искреност је интима за блиског појединца. Народ је слојевит. Њега – у свим његовим различитостима – може, само мудрост, да окупи, поведе и сачува!

И, није овде крај мешетарима изборне воље у Црној Гори! Ту су и – незаобилазни – „независни“ новинари, што појединачни, што читаве медијске куће?!

За сва она времена у која су се по Црној Гори умрежавали кланови криминала и власти, шверца дроге и цигарета, пљачке државне имовине, претварање џемпераша у бизнисмене и богаташе, прављење елите кроз богатство намакнуто од осиромашенога плебса, претворенога у ућуткано и уплашено робље – ових садашњих душебрижника за судбину Црне Горе –  не би, ни на помолу?!

Ни док су се, деценијама,  шириле „истине“ о њеној историји, језику, култури, имену нарада јој, вери, традицији… – нигде не чух да су се гласнули са својим анализама, саветима и „истраживачким“ новинарством, ови данашњи „прегаоци“ устоличени у медијским концернима – ствараним по рецепту и средствима Сороша, а, Бога ми – дебело приходујући и од криминала?!

Кад им чујем „савете“ које дају – одмах видим да су кроз добре школе твораца „обојених револуција“ и мешетара, прошли! Нису њихови учитељи аматери! Њихове газде, нити мисле да се са аматеризмом постиже циљ, нити пре обуке ангажују своје послушнике! То је свет који је своју поквареност довео до савршенства! У питању је високи професионализам бешчашћа!

Одлично им познајем развојни пут – од ’90-тих – до данас!

Прво оружје које потегну против људи који разоткривају њихове огавне работе, то је залепљена етикета – дрште лопова! Тамо где су они гасили истину прекривајући је својом пропагандом – народ је тешко испод тих лажи више прогледао!

Сваку разоткривену истину о њиховом срамном делу – зачепили су, већ, припремљеном високо професионалном дисквалификацијом, којој је народ више веровао, него истини која му је откривена! Од тог удара на мозак, тешко се опоравља!

А када им се уђе и раскринка јазбина, њих и газда им, у којој пакују своје нечасне работе – пукну из свих расположивих микрофона, камера, портала, текстова – како би, што пре, убили гласника?!

Добро је мени познат њихов рукопис! Све методе етикетирања од „симбола ратног хушкача“ до „машинерије зла ’90-их“ и многих других, добила сам за узврат за сваку нечасну и срамну истину о њима, коју сам обелоданила!

Посматрам ову садашњу хајку душебрижника око Црне Горе и њихову борбу око тога, ко сме, а ко не, да чини будућу власт у тој држави! Читаво „доброчинитељско“ окружење, од Подгорице, па у круг кроз регион, од једном искочи, увеза се и стаде у прве линије на „бранику“ демократије, западњаштва, просперитета, ЕУропејске будућности и – бежаније од „србоисточњачкога“ мрака!

Ту ти они, само њима знано – и увежбано – одмах потегнуше Београд и Србију – проверену мантру која им глат пролази. На њој су радили још од Дрезденског конгреса комуниста из 1928. – и довели је до савршенства – у овом периоду, од ’90-тих па на овамо!

Њихова тактика је позната. Прво ваља открити главног кривца, а то је – Београд! Пошто је он синоним за српство, е, то су сад, већ, решене две „непознате“! Следеће је, да се „открије“ ко има везу са „главним кривцем“ и „синонимом“! Е, тај, који има везу са овим – у њиховим кухињама дефинисаним „злом“ – он је већ спакован у етикете и угушен?! А давитељи – како и приличи борцима против дефинисанога „зла“ – односе победу овенчани ореденом за демократију?!

Ма, да вам право кажем – доста ми вас је! Кад се, за само ове три деценије, свих вас, ваших метода и (не)дела сетим, имам – дубоки осећај – гађења.

Али, да је среће – и памети – и онога некадашњега црногорскога чојства, па да – из разних кухиња посвађана и мржњом заслепљена браћа – прогледају! И у име – истог мајчиног млека – пруже једни другима руку помирења уз обострани опрост, а оне – који истрајавају на линији мржње и раздора, тим чином – постиде! Па онда братски, у договору загрле своју Црну Гору и по својој вољи је – они, а не други – уређују!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: