Потешкоће сеоских школа са новим програмом наставе: Учионице неопремљене, лоша покривеност интернетом, министар Шеховић подбацио

Дио стручне и лаичке јавности прије почетка школске године затражио је од Министарства просвјете да се у селима због лоших техничких услова не одвија онлајн настава, предлажући да сва дјеца иду у школу, јер је због њихове малобројности лако испоштовати мјере за сузбијање корона вируса, али те молбе нијесу прихваћене, пише Побједа.

Чак је и међународна организација у Црној Гори УНИЦЕФ препоручила ресору министра Дамира Шеховића да, између осталог, свака школа буде у прилици да сама донесе одлуку о најбољим начинима организовања квалитетног и инклузивног образовања за вријеме пандемије ковида -19.

Њихова истраживања показују да скоро свака пета породица у нашој држави с дјецом узраста до 18 година – нема приступ компјутеру или лаптопу с интернетом, чиме им је онемогућено да учествују у настави на исти начин као њихови вршњаци. То је Побједи у разговору потврдило и више директора сеоских школа.

Министарству просвјете су поводом тога мишљења и молбе слали и Просвјетна заједница, Педагошки центар, Унија директора школа, Синдикат просвјете, Удружење родитеља…

На крају је, ипак, донешена одлука која важи подједнако за све – од 1. октобра у школу иду ђаци до шестог разреда, као и први разред средње школе, док ће остали учити од куће.

“Циљано и свјесно је направљен унифициран модел за све школе, ради координације и праћења. Свакако ћемо пратити епидемиолошку ситуацију, али и организациону ситуацију у школама, и уколико буде било каквих промјена, о томе благовремено информисати јавност”, казала је Побједи директорица директората надлежног за основно образовање у Министарству просвјете Аријана Николић -Вучинић.

Није одговорила на питање да ли сва дјеца у црногорским селима имају лаптоп или компјутер који је повезан са интернетом, односно јесу ли организовали набавку тих уређаја и ако јесу – како, колико…

“Што се тиче опремљености школараца код куће, којих, као што вјероватно знате, у Црној Гори има нешто испод 100.000, истичем да настава код оне дјеце која према тренутном моделу немају предавања у школи (7, 8. и 9. разред основне школе и 2, 3. и 4. разред средње школе) се не организује само онлајн, већ се потпуно исти едукативни материјал емитује и на телевизијама. Договорено је да канали на којима се емитује материјал буду доступни код сваког кабловског оператора, независно од тога ког оператора услуге дјеца кући користе”, одговорила је она.

Николић-Вучинић је казала да ово није само онлајн настава, ,,већ настава на даљину и путем телевизије, те на друге начине, управо како би покривеност била скоро стопроцентна“.

“На крају, у изузетно малобројним случајевима када дјетету није доступна ни телевизија, свака школа има јасну обавезу да им доставља материјал (наравно, поштујући епидемиолошке мјере), а тако је било и у претходној години (онда када су затворене школе)”, каже Николић-Вучинић.

Потпредсједница Просвјетне заједнице наставница Оливера Лековић, међутим, сматра да оваквим ставовима и одлукама Министарство просвјете отворено ,,дискриминише дјецу“.

“Питање је има ли дијете сигнал, има ли струју, чак, и то. Не видим разлог да буду дискриминисани ако у школи имају услове за наставу. У Министарству се држе својих принципа иако је на штету ученика, а ми смо ту због ђака”, наводи она.

Николић-Вучинић сматра да је најважније то да сва дјеца која нијесу кренула на предавања која се одржавају у школама, до нормализације стања имају свако испитивање, контролне и писмене задатке у школи, као и петнаестодневне консултације у тој установи из сваког предмета.

То значи да су сва дјеца, независно од тога живе ли на селу или не, ,,у сталном и више него интензивном контакту са школом“.

“Подсјећамо да је овај модел наставе, који је заправо комбиновани, уведен ради заштите здравља дјеце, односно како би образовни систем био у прилици да испоштује сваку препоруку Института за јавно здравље”, рекла је Николић-Вучинић.

Школе у проблему

Просвјетна радница Лековић, која је у свакодневном контакту са ђацима мисли да без живе ријечи и контакта са наставником, настава не може бити квалитетна.

“Часови на ТВ трају од 10 до 15 минута и ђак је препуштен сам себи. Питање је да ли родитељ може то да исконтролише. На ТВ наставник припреми час и увијек је потребна додатна помоћ и објашњење. Основу носи ТВ час, али то није довољно. Преко онлајн платформи имамо реаговање дјеце, своју групу, знамо докле су стигли са знањем”, рекла је она, додајући да су наставници хемије биологије, математике… забринути, уз подсјећање да се ове науке уче тако што се ради са олоквом или кредом у руци, а потом професор ђака води кроз задатак.

Пракса у појединим школама потврђује забринутост Лековић.

Директор Бећир Берјашевић барске сеоске школе ,,Ђерђ Кастриоти Скендербег“ казао је за Побједу да им је проблем одржавање наставе онлајн, јер је на овом подручју лош интернет.

“Више би нам одговарало да се настава одвија као у редовним околностима, јер имамо смјештајних капацитета. Сматрам да бисмо се могли квалитетно организовати и да би дјеца и тада била безбједна, јер одјељења броје највише по десет до 12 ученика. Ипак, поштоваћемо препоруке Министарства”, рекао је он.

У Остросу, према његовим ријечима, за сада, нема регистрованих случајева заразе корона вирусом.

“Тако да су овдашња дјеца у овом моменту у знатно повољнијој позицији од вршњака у градском језгру. Имамо изванредне услове за боравак ученика”, поручио је он.

Школа у Међурјечју

Из школе ,,Јован Томашевић“ у Вирпазару сматрају да ,,највећи проблем биће поштовање препорука НКТ-а приликом организовања комби превоза за дјецу“.

“Наставу организујемо преко вајбер платформе, због тога што покривеност интернетом није задовољавајућа у свим дјеловима мјесне заједнице”, рекла је директорка Јадранка Пешић.

И у основној школи у Ђуравцима наставу су почели на начин што ученици и наставници комуницирају посредством вајбера.

– То је био једини начин да организујемо наставу у ванредним околностима. Током првог таласа корона вируса, показало се да је такав систем рада могућ. Задовољни смо тадашњим резултатима – каже директор ове школе Фикрет Синановић.

Слична ситуација је и у колашинским селима гдје раде четири сеоске школе.

Директор Основне школе ,,Међуречје“ Петар Булатовић објашњава да онлајн наставу похађа један ученик седмог разреда, два осмог и три деветог.

“Онлајн наставу ћемо организовати преко мобилних телефона, односно вајбера, јер ученици углавном немају других и бољих техничких могућности. Требаће нам за све то заједничког напора и стрпљења. Сигнал је често слаб, па се излази из кућа да се „ухвати“. Често је у кући само један модернији телефон, па се чекају родитељи да дођу са посла како би се послали домаћи задаци”, рекао је он, додајући да их све ове отежавајуће околности мотивишу да дају додатне напоре како би онлајн настава испунила све оно што се очекује од наставника и од ученика.

Од свих сеоских школа на подручју општине, најурбанија је она у центру Манастира Мораче, која се налази непосредно поред Јадранске магистрале. Директор школе ,,Мојсије Стевановић“ Раде Баковић, каже да је ове школске године 30 ђака у школи, а за седморо се организује онлајн настава.

“Они имају све техничке услове за реализацију овог вида наставе”, поручио је он.

Ученици на катунима

И Основна школа ,,Војин Чепић“, у Драговића Пољу, такође, према ријечима директорице Мајде Меденице, чини максималне напоре да организује онлајн наставу. Дио тих ученика је на катунима, са својим породицама, па то понекад отежава телефонски сигнал. Ипак, знају се микро-локације гдје је сигнал сигуран, па се тако успоставља потребна комуникација између ђака и наставника.

– Онлајн наставу прате ученици у Редицама, Старћу, Драговића Пољу, Лјевиштима. Слаба је покривеност мобилном мрежом, а имамо и честе нестанке електричне енергије. За платформе преко интернета нема услова, јер ученици немају таблете и рачунаре. У већини породица један телефон користе сви чланови породице. Раде преко вајбер група и тако испуњавају обавезе – закључује Меденица.

Погођена дјеца која имају аутизам

Потпредсједница Просвјетне заједнице Оливера Лековић негодује што Министарство ,,није имало слуха“ за дјецу са развојним тешкоћама. Истиче да су дјеца са аутизмом посебно погођена.

“Главни циљ за њих је била инклузија која подразумијева укључивање и сада су одједном већ пола године код куће”, рекла је она, оцјењући да су због таквих одлука учињени кораци уназад.

Лековић сматра да није било оправдано оволико одлагање наставе, истичући да су наша дјеца у доба корона вируса највише била изван школа, у односу на окружење. Подсјећа да је у септембру било мање обољелих него сада, али се настава није одвијала.

“Изгубили смо мјесец. Министарство је причало да је спремно, али главни разлог је што нијесу спремни”, рекла је она.

Не могу да користе дигиталне уџбенике

Потпредсједница Просвјетне заједнице Оливера Лековић негодује што је министар Дамир Шеховић у мају изјавио да ће од 1. септембра бити опремљене све учионице од првог до шестог разреда, на начин што ће ојачати вајфај, рачунаре, паметне табле…, те да је у септембру ,,почела прича како то неће обезбиједити за све, него за праваке – 500 учионица, јер су урађени дигитални уџебници.

“Почела је настава, а нама су учионице празне – ништа није урађено. Уложен је новац у дигиталне уџбенике које ми не можемо да користимо у настави. А новац за рачунаре, паметне табле не знамо ни гдје је. Имамо неке изговоре да је све око тенедера. Тражила сам тај тендер, али нисам успјела да га нађем. Осјећамо се преваренима”, рекла је она.

Набавиће ученику лаптоп, наставници носе папире ђацима

У пљеваљској школи „Радоје Тошић“, у Срдановом гробу, према ријечима директора Милана Лацмановића, закључно са шестим разредом имају 14 ученика, док њих пет из старијих разреда прати наставу онлајн.

“За сада нема никаквих проблема, али тек смо на почетку и тешко је процијенити за два дана како ће се даље одвијати. По мом личном мишљењу и ових пет ученика је могло наставу пратити у школи, јер имамо довољно просторних капацитета, али морамо испоштовати препоруке Министарства. Школа има довољно хигијенских средстава, наставно особље носи визире и маске, а дјеца маске. Иначе, дјеца су дисциплинована, озбиљно су схватила све ово и немамо, заиста, никаквих проблема”, казао је Лацмановић.

Додаје да већина дјеце има лаптопове или паметне телефоне, али да је интернет лош. Он каже да је Министарство уградило један дио нових уређаја који би побољшали квалитет интернета и да ових дана очекују уградњу и другог дијела што би ђацима омогућило лакше коришћење е–уџбеника.

“Можда само један од наших ученика нема лаптоп, али трудићемо се да му га обезбиједимо. Школа и Министарство ће наћи најбоље рјешење”, каже Лацмановић.

Из Основне школе „Душан Ивовић“ у Косаници наводе да, такође, имају лош интернет, што отежава наставу онлајн.

“Немају сва дјеца лаптопове, паметне телефоне, таблете тако да им физички достављамо материјале”, казао је директор Небојша Рубежић.

Удружење педагога: Нико нас није питао за мишљење

Из Удружења педагога Црне Горе казали су за Побједу да је понуђени модел Министарства просвјете занемарио потребе свих ученика – да уче у окружењу на које су навикли, у школи.

Истичу да је по завршетку наставне 2019/20. године било довољно времена и значајног искуства које су сви учесници и партнери у васпитно-образовном процесу имали, те да је требало искористити да се, након свеобухватне анализе, покрене дијалог.

“И дефинишу модели који би омогућили свим ученицима једнаке шансе за квалитетно учење/наставу, посебно узимајући у обзир да је за јесен постојала оправдана бојазан да ће се епидемиолошка ситуација опет закомпликовати. Школе су различите: по нивоима образовања, по бројности ученика, по кадровским и материјалним ресурсима којима располажу, по социјалним приликама у породицама наших ученика… Управо ово су требали бити параметри за креирање различитих модела за извођење наставе, а да при том буду уважени сви важни захтјеви које налаже систем формалног образовања и препоруке НКТ-а”, наводе они.

Да је, како кажу, процес креирања ових модела био започет на вријеме и у сарадњи са свим одговорним странама, добили бисмо више квалитетних приједлога организације наставе, али и повјерење, дијељење одговорности и ранији повратак у клупе.

“Удружење педагога Црне Горе није добило званичан позив да учествује у јавним расправама на тему припремања школске 2020/21. године. Такође, немамо информацију да је ико од колега у своје лично име учествовао у консултацијама, иако смо у контакту, а посебно због потребе да одговоримо на изазове који су били постављени и пред педагошко-психолошку службу”, наводе они.

Извор: Побједа

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: