Потомак војсковођа и патријарха, племић по оба кољена

Објављена монографија „Павле Никичин Булатовић – Племић по оба колена“, у издању „Штампар Макарија“ (Београд), Архива Војводине (Нови Сад) и „Ободског слова“ (Подгорица), у Новом Саду, 2024. године, приређивач је Момир Чабаркапа

Ових дана свједочимо да ни након 25 година јавност у Црној Гори и Србији још увијек не зна ко је починио и ко је наручио убиство Павла Никчиног Булатовића (Горњи Ровци, Колашин, 13.12. 1948 – Београд, 7.2.2000). Но, иако се не знају имена починилаца и налогодавац-ци убиства некадашњег универзитетског педагога, публицисте, посланика у Скупштини Црне Горе, црногорског министра унутрашњих послова, министра унутрашњих послова и потом министра одбране Савезне Републике Југославије, зна се за име Павла Булатовића.

Јер, како о томе свједочи монографија „Павле Никичин Булатовић – Племић по оба колена“, зна се јер он није био човјек сјенке, ни у сјенци. Он је, како свједоче они који су га познавали, о чему сада у овој монографији постоји и трајни запис, био човјек који је ходао без зазора, не скривајући се и не бјежећи кроз мрак. Приређивач монографије, коју су публиковали „Штампар Макарије“ (Београд), Архив Војводине (Нови Сад) и „Ободско слово“ (Подгорица), новинар Момир Чабаркапа, у уводнику у публикацију записао је да је Павле Булатовић, и као човјек и као политичар припадао часном и сојском соју људи, који у супарнику није гледао непријатеља, већ неког можда само недовољно обавијештеног или неког ко другачије мисли, али не и неког злобивог.
– Можда је то било помало наивно, али Павле Булатовић је у људима тражио оно најбоље и покушавао да то извуче на површину. Чак и онда када је знао да је то узалудан посао. То га је, није искључено, и коштало живота, али је, ипак, показао да, и у најгорем времену, може усправно да се иде стазом без злобе, заједљивости, зависти и обмане. Путем праведника!

Живот је тренутак у временском бескрају, „трептај времена“, како рече непогрешиви дијагностичар људских нарави и наличја нашег доба, Душан Ковачевић, ма колико дуг био, али дјело је вјечно и непролазно. Зато ће Павле живјети док буде доброте и добрих људи, који ће се сјећати њега и подсјећати на његово дјело које траје и трајаће – записао је Чабаркапа.

Отаџбином се не тргује

У интервјуу који је дао за „Побједу“, 13. маја 1990. године, одговарајући на новинарско питање да се импутира државном и политичком руководству да су спремни да продају Црну Гору, Павле Булатовић је одговорио:

– Смијешно и тужно. Народи који живе у Црној Гори немају неку „аристократску“ традицију. До ђедовог кољена, сви вуку поријекло са села, а на селу важи правило да се ђедовина не продаје. Ако је морално не продавати очевину, а ко то има право и због чега да тргује отаџбином. Дакле, таква „трговина“ никоме и не пада на памет – говорио је Павле Булатовић.

Монографија доноси низ записа и исказа знаменитих савременика Павла Булатовића, међу којима се истиче и онај почившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Он је за РТС-ов документарни филм „Јагње за заклање“ Вељка Медића у режији Ивице Видановића говорио о Павлу Булатовићу.

– Павле је био значајна личност. И својим животом, и својим дјелом, и својом смрћу, уградио је себе у промјене које су се десиле у Црној Гори 2020. године, када је заиста народ изабрао власт, можда први пут у историји – говорио је митрополит Амфилохије, додајући тада да је Павла Булатовића пратио дух славних предака, и да је он своје дјело и живот уградио у борбу за слободу.

За исти овај филм, академик Матија Бећковић је рекао да „Павле Булатовић заувијек остаје незаборавна, непрежаљена невина жртва која је пала на правди Бога и подијелила судбину свог народа“.

– Велика је срамота што није откривен убица Павла Булатовића, војног министра Југославије. Зато ми се чини да се убица крије међу онима које је штитио. Док су над његовим одром понављали: „нећемо те заборавити“, „водићемо рачуна о твојој дјеци…“ његова мајка Стана је, сваку ту ријеч, са његовог сандука пропратила реченицама: „’оћете, ’оћете“, „знам, знам“ – рекао је Бећковић.

Иначе, монографија је и названа управо по реченици коју је Бећковићевој изрекао у Ровцима на Булатовићевој сахрани.

– Павле, брате, како си хтио да се из мртвих издвојиш, да се измакнеш, да свима буде јасније и видљивије и ко је и чији је овај Булатовић по оцу, а Дожић по мајци, потомак војсковођа и патријарха, племић по оба кољена – рекао је тада Бећковић.

Монографија, која обилује бројним фотографијама из личног и професионалног живота Павла Булатовића, састоји се из седам поглавља: „Искра из камена“; „Поштоваоци, пријатељи, познаници… О Павлу“; „Павлови интервјуи и говори“, „Говори на комеморацијама, сахранама и поменима“, „Пјесме посвеће Павлу“, „Телеграми, саучешћа, читуље“ и „Одликовања“.

ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: