Потоњи изданци „Нове класе“

Пише: Бећир Вуковић

Народ хоће промјене – али – народ неће Стаљина умјесто Лењина.

(Паралелно нашим приликама, послужимо се бизарним поређењем: онај из Подбишћа да замијени онога из Растока.)

Што ће рећи да владајућа партија нема здравог ткива. Владајућа партија, просто – има само – гушу. И онај отвор на другој страни гуше. Само двије ријечи оксиморонски спајају њихово небиће.

Албанци отказују послушност владајућој партији. Стигао је њихов човек из Америке, окупили се у кући најстаријег Малисора, и договорили да откажу подршку власти. Отказан је и лет Луксембург – Тиват.

Некад се слушао Радио Луксембург, и Глас Америке, и Грга Златопера. У селу је био један транзистор. Ноћу, по мећави ишло је њих неколицина до Јанка Вуковића да слушају Глас Америке, надајући се икаквим вијестима о паду комунизма. Унутрашње вијести нису ни постојале. Свуда је био мрак који се калицом могао избацивати.

И, пропаганде најнижих врста попут данашњих: антифашизам, и четници; а црква пуна крампова и лопата, џакова цимента за гробнице. Памтим, стизали су гласи преко Препрана, да је комунизам најжешћи у Подбишћу, у пустопољини – између глогиња и папрати и трњина. Подбишће се сваконоћно одрицало Ђиласа. На сваком партијском састанку. Кумови су предњачили у псовкама.

(Кад је Мијаило Вуковић из свога такулина прекрио цркву да се не обурда, ради тог непријатељског чина, робијао је у Никољцу. Милована Ђиласа крстио је Мијајло Вуковић. Ђилас се по други пут крстио кад се одрекао црногорске нације. Крст је био и изнад његовог чела у руци српског свештеника, кад се прах предавао праху. Ђиласа су сахранили четнички синови.

Причао нам је професор Светозар Кољевић, златоусти старац, како Американци нису знали гдје је Југославија (као што ни данас не знају гдје је тамо нека Црна Гора), али да су знали за „Нову класу“ Милована Ђиласа, коју су могли купити на свакој бензинској пумпи у пустињама Тексаса.

Оно што нико није могао ни знати ни слутити, па ни сами Ђилас, јесте чињеница да последњи изданци “ Нове класе“ и данас класају у Подбишћу. Изјава предсједника владе да се кућа (Црна Гора) не може градити на антифашизму и на светосављу,  прилог је за нове прилоге – нове класе. Потоња комунистичка легитимација, ипак, чува се у Подбишћу.

Иако је таква реторика, наравно, без икакве вредности, она поново служи старој сврси,  чак и у 21. вијеку. Оно што је најстрашније  јесте, да тако – одваљене – изјаве, немају у себи никакав тон – несигурности.

Једино комунисти и њихове „мисли“ нису имале ону природну резерву у дефинисању, па чак ни у етимологији једне ријечи. Скоро је и директор полиције имао паралелну изјаву. А, обојица, из Подбишћа. Да се прекрстите, шта би друго.

Ђилас каже: „Ка комунизму ме нису гонили ни материјално стање, ни интелектуално наслеђе из породице, а поготову не национална традиција.“ Кад би, Црногорци, само једном, схватили ове Ђиласове ријечи.

*   *   *

Кад банкротирамо, неће бити важно јесте ли Црногорац, Србин, Бошњак… има ли још ко…

*   *   *

Професорица философије Јасминка Милошевић штрајкује глађу. Већ је на измаку физичке снаге које никада није имала. Да ли се духовном снагом може побиједити неман власти. Једино тиме се и побјеђује. Све друго су порази, чак и оне побједе које су прогласили побједници.

У Сартровој драми „Ђаво и Господ Бог“, током описивања побједе на некој ријеци, у неком кланцу, надбискуп зауставља гласника, и пита га, једноставно: јесмо ли побиједили. Јесмо, ваше величанство. Доста си рекао са једном ријечју. И, помиловао је гласника по лобањици. Као у свакој причи ове врсте од Маратона до Мојковца – гласник побједе – пада мртав.

Чему описивање побједе, јер свака добро описана побједа, нимало се не разликује од пораза.

Професорица философије, сама, руши диктатора. (Гнушамо се на било који начин поменути министра просвете.) Колико у црногорској просвети има партијских идиота, а колико професорица Милошевић.

Да се врате античка времена, професорица Милошевић имала би лијепу – умивену бисту – испред Гимназије у Подгорици. Али, ово је – време чуда.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: