Потпуковник Димчевски о ноћи када су прве бомбе пале на Косово: Агресија је била очекивана још у октобру 1998. године

За већину обичних грађана у СР Југославији, који су се надали до последњег тренутка да ипак неће доћи до НАТО агресије, сирене које су се огласиле за ваздушну опасност тог 24. марта 1999. године срушиле су илузије о “праведном свету”. Без објаве рата, снаге НАТО предвођене САД су напале једну суверену земљу, а остатак света је остао уздржан.
За оне који су били у рату већ годину дана, попут Драгутина Димчевског, заменика команданта 53. граничног батаљона, почетак агресије је био нешто што се очекивало. Тог 24. марта, сада пензионисани потпуковник, обишао је другу граничну чету, посаде у три карауле и упутио се назад ка Ђаковици.

“Вратио сам се у касарну Девет Југовића и поднео извештај команданту Шљиванчанину. Већ око 20 часова почела је НАТО агресија, почели су први пројектили да падају, пре свега „томахавци“, наша ПВО је деловала колико је могла”, присећа се Димчевски за Косово Онлајн тог првог дана НАТО агресије од пре 22 године.

Како каже, агресија је била очекивана, још у октобру 1998. године, када су били учестали напади са територије Албаније.

“Колико знам требало је да нас нападну још у октобру 1998. А сада из којих разлога нису не знам, али највероватније у том тренутку нису још били спремни да тако нешто ураде. Данас сазнајемо да један број земаља у НАТО није био за то да се једна земља нападне без објаве рата. Ми смо већ 1998. године, и да се разумемо говорим о 53. граничном батаљону где сам био, избацили 50 одсто људства на терен, а друга половина је остала у касарнама“.

Албански политичари на Косову кажу да им је НАТО бомбардовање створило државу, док је истовремено означило и почетак етничког чишћења 200.000 Срба са Косова од којих се већина никада није вратило својим кућама до данашњег дана.

“Знате шта, Албанци могу да говоре да им је створена држава, али она је лажна и нестабилна. НАТО агресија је изведена плански, да омогуће шиптарским терористима да створе тзв. државу Косово. Морам да подсетим да је 1997. дошло до побуне у Албанији и слома државних институција. Сама албанска војска је отказала послушност, оружје је завршило у рукама терориста са Косова, основани су кампови и прихватни центри где су се обучавали. Могу само да кажем у нашем одсеку смо имали 12 албанских караула које су после преузели терористи и на нас је пао тежак задатк. Занимљиво је је да никада нисмо осудили Републику Албанију као највећег агресора на нашу земљу. И то не 1999. када су били 20 земља уз чланице НАТО него пре тога. Само 1998. године је било 60 агресорских напада на нашу територију из Албаније“, присећа се Димчевски.

О томе да ли је Војска Југославије требало да интервенише у Албанији, због учесталих напада на територију СР Југославије, потпуковник каже:

„Знате шта, могли смо да интервенишемо, али њима је то био и циљ. Да ми изазовемо сукоб да будемо окидач и да дамо изговор да НАТО агресија почне раније. Имали смо велику терористичку групу која је 23. априла из правца Албаније упала на нашу територију. Дошло је до великих борби, када је група разбијена. Договорено је потом да мешовита албанско-југословенска комисија изађе на увиђај, али се они нису појавили него су са територије Албаније отворили ватру на нас. Изазивали су нас да кренемо како би направили инцидент који би искористили као изговор да крену са агресијом“, рекао је Димчевски.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: