Потурица гори од Турчина: Похитали да потроше највише на НАТО одбрану

Литванија и Естонија прихватиле су захтев новог америчког председника Доналда Трампа да постану прве земље НАТО-а које ће утрошити више од 5 одсто БДП-а на одбрану.

Литвански министар спољних послова Кестутис Будрис рекао је за „Фајненшел тајмс“ да се Европа суочава са „новом ером“ након што је ова балтичка земља одлучила да до 2030. године утроши између 5 и 6 одсто свог БДП-а на одбрану. То је отприлике двоструко више него сада.

„Наравно, постоји притисак и то је добара и конструктиван притисак нашег стратешког и највећег савезника у НАТО-у“, рекао је он.

„Не можемо да игноришемо те поруке. Али то није једини разлог, за нас је егзистенцијално да овде имамо стварне и ратне способности“.

Естонски премијер Кристен Михал одговорио је на обећање Литваније рекавши да ће та земља такође циљати пет одсто БДП-а за одбрану у односу на садашњих 3,7 одсто.

„Наш кључни безбедносни партнер, под новим председником, послао је јасну поруку: НАТО потрошња за одбрану мора да се повећа. Знамо свог противника и потпуно се слажем, наш циљ би требало да буде 5 одсто“, рекао је он.

Према изјавама европских званичника, НАТО је спреман да повећа свој неформални циљ потрошње на три или 3,5 одсто, али је Трамп рекао да жели потрошњу од пет одсто што тренутно подржава свега неколико чланица Алијансе.

Највише на одбрану издваја Пољска са 4 одсто, а од 32 чланице само 23 су прошле године испуниле циљ од 2 одсто.

Постоје они који значајно у томе заостају попут Шпаније, Италије и Белгије које су потрошиле мање од 1,5 одсто на одбрану у 2024.

Будрис је рекао да ће Литванија ово повећање финансирати кроз задуживање.

Михаил је пак говорио о недефинисаним „резовима у јавном сектору“ али постоји скептицизам колико је то оствариво.

Литванија успоставља дивизију копнених снага која се обично састоји између 10.000 и 15.000 војника, а земља је домаћин немачке бригаде од око 5.000 људи.

„Недостаје нам много ствари, од оклопа и борбених возила до муниције, инфраструктуре и залиха“, рекао је Будрис.

Румунија, која дели најдужу ЕУ границу са Украјином обавезала се да плати око 6 милијарди евра за флоту од 32 нова борбена авиона Ф-35 и друго различито оружје, укључујући три додатна система ПВО „патриот“ која коштају милијарду евра.

Ова земља има највећи буџетски дефицит у ЕУ који је прошле године достигао 8,6 одсто БДП-а, а чак и оптимистичне прогнозе говоре да ће остати на 7 одсто 2025. године.

Влада је замрзнула плате и пензије на номиналном нивоу иако је инфлација прошле године премашила 5 одсто и одбила је ванбуџетске ставке које је парламент тражио у покушају да уштеди новац.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: