Повампирење црвене аждаје
Пише: о. Крсто Станишић
НАТО православље као чудовишни пород титоизма и усташтва
Када је падао комунизам у Европи, многи свети људи су упозоравали да је црвена аждаја само рањена, али да није убијена и да ће се једног дана вратити у још злочестијој и опакијој форми. Један од тих светих људи је био и отац Лазар, игуман манастира Острог, а на слични повратак старих црвених ђавола је упозоравала и Света Матрона Московска која је пророковала њихов пад, али и њихов поновни повратак.
Иако се кроз маглу као дијете сјећам пада комунизма, па и тих злослутних пророчанстава о његовом повратку, чинило ми се да ће се повратак црвених чудовишта одиграти у некој далекој будућности, коју вјероватно никад нећу доживјети.
Оно што ипак никада нисам сањао је да ће се црвени ђаволи вратити као теолози, професори теолошких факултета и клирици и да ће са црквених амвона са теолошких трибина проповиједати безбожништво горе опакије него што су чинили њихови духовни, а често и билолошки преци комунисти.
Чак и као студент на Православном Богословском Факултету у Београду, због великог повјерења у ту институцију наше Цркве, био сам склон да у хладноћи и испразности ставова ПОЈЕДИНИХ професора са нашег факултета не видим погрешну и погубну теологију, већ сам био склонији да неподношљиву одбојност према тим ставовима приписујем свом личном неразумијевању и недовољној просвећености, и штавише сам се трудио да те ставове прихватим, као ставове људи са ауторитетом који имају благослов од наше Цркве да подучавају студенте.
После се испоставило да су ти професори показали не само огромно Безбожништво, већ и Богоборство и крајњу хулу и злобу и агресију према нашој Цркви, иако им је наша Црква дала најповлашћеније могуће положаје и највеће плате и статус они не само да нису били захвални већ се заиста може повући паралела да су они који су највише профитирали од Цркве, постали њени највећи мрзитељи и гонитељи.
Побуну, Бунт и Револуцију као архетипске особине Луцифера, Јуде Искариотског, и оне руљу која је испод Крста Христовог викала: Распни га распни! преузело је и НАТО православље тако да се у његовом речнику јако често могу срести ријечи: Теологија побуне, теологија бунта, Теолошка Револуција итд. Ово се наравно никада не односи на побуну против сопственог гријеха него увијек против Цркве а на крају и самог Бога.
У Побуни, Револуцији и Бунту траже своју прилику да се опет напију хришћанске крви, да опет скрнаве Свете Олтаре овај пут умјесто стоком који су њихови преци спраћали у Цркве да их скрнаве богохулним содомским перформансама…
Видимо да се све ово већ дешава у Украјини. Паклено чудовиште из чудовишниг брака фашизма и комунизма нам у Украјини показује на шта је све спремно…
То исто чудовиште и у српским земљама вреба своју прилику… Видимо да њехови представници ваде каме чим им се пружи и најмања прилика и да су способни да својом мађијом и отровом замађијају чак и поштене, добре па чак и побожне људе који им наивно вјерују.
Зато се треба сетити Христовог упозорења да пазимо да нас ко не превари јер је чак и изабране могуће преварити ако нису довољно мудри и опрезни.
Оно што је од Бога то је вјечно и непролазно, то увијек важи и то је у складу са свим светим оцима и саборима Цркве Божије, када то пратимо знамо да смо на правом путу и да нећемо погријешити. Ако ту вјечну и непролазну науку, исту ону науку који су пратили и наши Свети Преци будемо слиједили доследно, знамо да нећемо погројешити и нећемо се упетљати у лукаве замке нечастивога.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: