Пут у бесмртност српске војске: На данашњи дан 1915. почела Албанска голгота
1 min read
Повлачење српске војске
25. новембра 1915. године Врховна команда српске војске у Првом свјетском рату донијела је одлуку о повлачењу трупа преко Црне Горе и Албаније.
Прва колона је кренула, 26. новембра 1915. године из Призрена преко Везировог моста према Скадру и Љешу, у којој су били краљ, влада и дипломатски кор. Неколико дана касније, из Призрена креће друга колона, али другим правцем. А, из Пећи у повлачење крећу све три српске армије, главнина војске, правцем Пећ – Андријевица – Подгорица – Скадар. Влада је кренула из Призрена у Скадар, а за њом је кренула и Врховна команда.
Уништивши или закопавши тешке и пољске топове, србијанска војска је кренула 3. децембра пут Црне Горе и Албаније. Кретање је било споро по залеђеним путевима, а додатни проблем су представљали напади Албанаца који нису признавали власт Есад-паше Топтанија, савезника Србије.
Албанска голгота је устаљен назив за повлачење српске војске и прогнаних цивила преко завијаних планина Албаније и Црне Горе након инвазије Централних сила на Србију, у зиму 1915/16. године током Првог свјетског рата. Ово повлачење је текло у више колона из правца Метохије ка обали Јадранског мора, гдје су Савезничке команде организовале транспорт бродовима и прихват до безбједносних одредишта, грчких острва у Јонском мору, Италији и сјеверној Африци.
Процјењује се да је више десетина хиљада војника и цивила страдало током повлачења, од последица рањавања и исцрпљености.
Након опоравка, око 150.000 војника се прикључило савезничким трупама на Солунском фронту, у јуну 1916. године гдје су вођене тешке борбе све до краја рата и коначног ослобођења отаџбине. Свим учесницима, који су преживјели овај епски марш, а потом и жестоке борбе на Солунском фронту, послије рата уручивана је чувена спомен-медаља позната као Албанска споменица.
У повлачењу војника праћених избјеглицама, живот је изгубило око 240.000 људи. На Крф је савезничким бродовима пребачено 135.000 војника, који су опорављени и реорганизовани наставили борбе на Солунском фронту наредне године.
Приредио: Миомир Ђуришић
Извор: Митрополија
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… Kučima svaka čast, ne i tebi!
Pod jedan, faktografski su ti podaci potpuno netačni.
Pod dva, svaki na osnovu toga izveden zaključak je ordinarna glupost!
Pod tri, svjetsku slavu Srba na Solunskom frontu niko ne pomrači, kamoli otpad kučki!
A Kučima, njima svaka čast.
… Sramota si njima!
Na Djikane uzmi malo sijena i mrkve. Vidiš da si poavetao tako gladan od ranog jutra. Na na Djikane.
Nije ni približno bilo „žestokih borbi na Solunskom frontu“ kako lažinja srpska istoriografija.
Jer 300 savezničih bataljona protiv 10 Austrougarskih je kukavička borba.
Naši su Kuči prekidali opsadu Meduna da bi se Turskoj posadi obezbijedio predah i zbrinjavanje ranjenika kao i da bi se oskrbili džebanom, vodom i tainom…
To su za srbe nedostižni ideali…
Stihlerka, za tebe se kod nas u narodu kazu samo dva slova!
PI!
Stihlerka, za tebe se kod nas u narodu kazu samo dva slova!
PI!
oni Srbi koji su prekinuli rat sa bugarima da im se dopremi med oprema i zato dobili posvetu u Crvenom Krstu? mozda si nekad bila iz Kuca, ali sad dodirnih tacaka sa njima nemas… poznajem dosta casnih Kuca, ljudi u pravom smislu te rijeci ali takvih lajavih protiv Srba jos uvijek ne upoznah
Него: како у Београд стоје ствари?
Оли грантови касне сад?
Што има новога у бетон хали?
Рида ли се квалитетно и слини за дон Милом на НВО истополним сесијицама?
Стижу ли барем опијати на вријеме или апстиненција удара?
… Golgota!!!
A mislim isto što i vojvoda Mišić.
Da smo trebali da primimo borbu na Kosovu , odnosno Metohiji sa zaleđem prema Prokletijama, Albaniji i Crnoj Gori.
… Nije da smo bili bez svake prilike i šanse!
Пре 1918. у Краљевини Србији важио је календар Православне Цркве. 25.новембар је 8. децембар по данас важећем папистичком,грађанском календару.