Поводом 175 година од убиства: Помен кнезу Николи Милошевићу у Доњем Загарачу
1 min read
Помен за књаза Николу Милошевића
Удружење пријатеља и поштовалаца Бјелопавлића „Бијели Павле“ из Даниловграда и Српско историјско културно друштво „Никола Васојевић“ из Берана, 30. маја организују помен кнезу Николи Милошевићу Васојевићу. Помен ће се одржати у цркви Светог Симеона Мироточивог у Доњем Загарачу у 11. 30 сати.
Кнез Никола Милошевић Васојевић је значајна личност из историје Васојевића који је у првој половини 19. вијека био један од вођа тог племена. Био је изузетно образован човјек, говорио је више језика, а одржавао је политичке и остале везе са Енглеском, али Србијом и Турском. Заговарао је и стварање независне државе „Холмије“ која би се простирала на простору Васојевића. Био је један од првих аутора саобраћајне трасе која би повезивала Србију и Црну Гору, а чије се скице поклапају са данашњим утевима између те двије државе. Убијен је 30.маја 1844. године у Доњем Загарачу. Он је на позив Његоша кренуо за Цетиње, али је у Доњем Загарачу упао у засједи, када је и убијен. Према поузданим подацима књаза Николу су убили перјаници владике Рада из породице Торомана.
Истога дана у Даниловграду у просторијама „Матице српске“ у 19. сати биће представљен часопис „Глас Холмије“, као и књиге Горана Киковића „Преци и потомци“, „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење 1914-1918.“ и „Русија и Црна Гора кроз вјекове“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
I još nešto, kakav je to bio knez bez kneževine, samo sa nekim nacrtanim grbom, pečatom. Njegoš je prema njemu. iz simpatije i obrazovanja, svakako, gajio prijateljstvo, te mu je ispevao čak i jednu pesmu, u kojoj ga veliča kao srpskog rodoljuba starog kova. Ali su se njihovi odnosi pogoršali do otvorenog neprijateljstva. Ali tada 1835. godine, Vasojević je isposlovaoda mu Njegoš izda „gramatu“ o „plemićkom poreklu“ (plemstva u Crnoj Gori od njenog postojanja nije bilo – sem zvanja vođe ili vojvode), te se i u ovom slučaju može osporiti plemićka titula kneza Radonjića (svako selo u Brdima je imalo svoga kneza). Tako je Nikola Radonjć postao knez Vasojevića, potomak, kako je sam tvrdio, „sloveno-ostrogorske dinastije“. Uradio je kneževski pečat, izveo zanimljivu genealogiju („rodoslovije Vasojevića“ koji su živeli u Holmiji“), sve do najstarijeg pretka Steva vasojevića (Stevana Musića), o kome su se uz gusle pevale srpske junačke pesme. Prosto rečeno bio je knez bez kneževine, u kojoj je nakratko, obdanice, bio samo dva puta, pokušavajuči da ubedi vasojevićke glavare i igumana u Đurđevim stupovima, da mu se pridruže u nečasnom naumu.
Dr Momčilo D. Pejović je potpuno u pravu. Pisati o vasojevićkom knezu Nikoli Radonjići (po rođenju Milošević iz Lijeve Rijeke) vrlo je zahtevno ali i odgovorno pred istorijom, jer nije bio, kako smatraju udruženja koja obeležavaju datum njegove smrti, veliki Vasojević i Srbin, već naprotiv, suprotno od toga! Uz neprijatelje Srbije i Crne Gore, i njihovog ujedinjenja, upravo je stao Nikola Radonjić Vasojević, koji je po preudaji svoje majke za Gligora Radonjića, koristio samo prezime Radonjić, nikada Milošević, sve do svoje nasilne smrti 30. maja 1944. godine. Hteo je, uz pomoć neprijatelja srpstva, da stvori katoličku kneževinu izmneđu Srbije i Crne Gore, nazvavši je staroslovenskim imenom Holmija(?!). To mu je i došlo glave!
OPREZ(NO) PRI „TVRDNJI“ BEZ KONKRETNIH DOKAZA!
U našoj (crnogorskoj) istoriji u dalekoj i bližoj prošlosti mnogo je događaja koji su još uvijek nepotpuno razjašnjeni, a posebno kada je riječ o ubistvima značajnih istorijskih ličnosti, među kojima je i ubistvo „kneza Nikole Miloševića Vasojevića iz Berana“.
Ovih dana se organizuje pomen Knezu Nikoli Mološeviću Vasojeviću od strane Udruženja prijatelja i poštovalaca Bjelopavlića „Bijeli Pavle“ iz Danilovgrada i Srpskog istorijsko kulturnog društva „Nikola Vasojević“ iz Berana. Odmah da kažem da se pridružujem razjašnjenju svih „spornih“ događaja koji se tiču i pojedinih ličnosti iz naše daleke ili bliske prošlosti i ujedno održavanju i obilježavanju njihovog pomena.
Međutim, ima nešto što je problematično ili bi moglo biti problematično i diskutabilno kada je u pitanju ubistvo odnosno mjesto ubistva „kneza Nikole Vasojevića“, gledano iz ugla raspoloživih dokumenata – argumenata koji se mogu naći, istraživati i ujedno tumačiti.
S obzirom da se već dugo bavim izučavanjem istorije Crne Gore, njene prošlosti unazad nekolika vijeka, između ostalog kada je u pitanju i ubistvo „Kneza Nikola Vasojević“, pročitao sam gotov sve što je objavljeno o tome. U svojim istraživanjima koja se tiču rusko-crnogorskih odnosa u posljednja tri vijeka pregledao sam i ogromnu literaturu i rusku periodiku.
U ruskom časopisu „Русская старина, 1898 годъ. (Ежемѣсячное историческое изданiе), Москва, С.-Петербургъ 1870-1899 гг. Годъ XXIX-й изданiя. Санктпетербургъ. Январъ, 1898 годъ, u navedenoj svesci zanimljiv je članak pod naslovom „Zapisi Mihaila Čajkovskog“, koju prepisku je vodio sa Mehmed-Sadik pašom („Записки Михаила Чайковскаго“. Мехметъ-Садикъ паши), u kojoj se pominje i Crna Gora na jednom mjestu u odeljku XXIX, strana 667-675, (Повеленiе Черногорскаго князя Святополка Вазовича)! Prevod sa francuskog na ruski jezik sačinio V. V. Timoščuk (В. В. Тимошчукъ). Mišljenja smo da se ne radi o tehničkoj-slovnoj grešci, već o slabom prevodu autora V. V. Timoščuka, i da je prije svega riječ o knezu Vasojeviću, za koga se zna da je živio od posljednje decenije 18. vijeka pa do smrti krajem prve polovine 19. vijeka, a koji je bio kao agent kod knjaza Adama Čartorijskog. U daljem tekstu, na stranicama 670-674, ipak se jasno daje do znanja da se radi o izvjesnom (nekom) „crnogorskom knezu Vazoviću“ koji je tada boravio u Parizu, a koji je svoje vojno obrazovanje stekao u kadetskom korpusu u Petrogradu. Na osnovu svega što se može reći o navedenom tekstu najvjerovatnije da se radi o poznatoj istorijskoj ličnosti knezu Nikoli Vasojeviću (1797-1844)! (Napomena: Detaljnije o knezu Nikoli Vasojeviću može se pročitati u radovima Dr Ljubomira Durković-Jakšića i Radomira P. Guberinića. U knjizi o knezu Nikoli Vasojeviću autor Radomir P. Guberinić navodi podatak da je knez Nikola rođen 1797. godine (str. 11), ali na strani 14 navodi ili citira dr Ljubomira Durkovića, koji govori o peseljavanju starih Trebješana, da je u „(…) spisku kolonista iz 1807. godine i Nikola Milošević bilježi po očuhu kao Nikolaj Gligorov Radonjić, neoženjen, star 18 godina (…)“! Dakle, naša primjedba bi bila da se godina rođenja i godine starosti koje se navode kod Guberinića i Durkovića ne slažu odnosno knez Nikola Vasojević nije mogao 1807. godine imati 18 godina, ako je godina rođenja kako su naveli 1797. i kako navodi R. Guberinić, već da je rođen znatno ranije oko 1790. godine ili koju godinu prije).
Takođe, u časopisu„Русская старина, 1898 годъ. (Ежемѣсячное историческое изданiе), Москва, С.-Петербургъ 1870-1899 гг. Годъ XXIX-й изданiя. Санктпетербургъ. Апрѣлъ, 1898 годъ, u svesci za april mjesec u tekstu pod naslovom „Zapisi Mihaila Čajkovskoga (Записки Михаилв Чайковскаго), koji je izlazio u nastavcima, na preko 50 stranica dato je obilje podataka o Srbiji, knjazu Milošu, ekspediciji kneza Vazovića – Nikole Vasojevića (князя Н. Вазовича), putovanjima do Ženeve, Italije, Carigrada i tako dalje. Dalje se govori da je knez Vasojević poslednje godine svoga života boravio u Beogradu, a da je poginuo na granici Turske, kod Bijelog Polja (Ак-(о)ва) na granici sa Crnom Gorom, kao i da je ubijen od strane razbojnika na mjestu koje je blizu odakle je porijeklo kneza Nikole Vasojevića. Naša napomena vezana za pogibiju kneza N. Vasojevića glasi: da se u knjizi o Nikoli Vasojeviću, autora Radomira P. Guberinića, daju sasvim drugačiji podaci o mjestu smrti, što znači da imenovani autor(i) nije(su) upoznat(i) sa navedenim podacima datim u Zapisima Mihaila Čajkovskog, koje je objavljivao časopis „Ruska starina“ u nekolika nastavka.
Cijeneći sve napore koje autori publikacija, pojedinci ili udruženja poduzimaju u cilju razjašnjenja događaja ili prilika, kao i okolnosti u kojima se nešto desilo, smatrali smo za potrebno da organizatorima obilježavanja pomena na „Kneza Nikolu Vasojevića“ ukažemo na drugačije podatke koji govore o okolnostima i mjestu pogibije „kneza Nikole Vasojevića“, bez bilo kakve namjere da dokazujemo ili osporavamo njihovu plemenitu namjeru i činjenje.
Браво!