Повратак поморца

Дакако да Которанка шјора Марија Р. није једина Бокељка чији су преци носили пругастоплаву мајицу, али је свакако данас међу ријеткима који поморачки ген баштини више од пет вјекова.

Причала ми је ономад, док још видео-будућност није била пронађена, како ју је за рођендан обрадовао син капетан позивом из Марока, а потом у слушалици и глас млађег сина, такође поморца, случајно обретеног у истој луци. Шта је друго, и више!, мајка могла да пожели?!

Откако се човјек отиснуо на море нису с копна престали да га очекују његови најближи. Пенелопа је чекала 20 година, и постала по томе знана. Пераштанка Јацинта Миовић Кунић, знана по гоблену што га је завршила 1828. властитом сиједом косом – свога Одисеја није дочекала ни након 25 година. Умрла је, поварета.

У доба када је на једрењацима заповиједао један од посљедњих Бокеља, кап. Владо Ивелић (19. в), навигавање је још увијек било пасји посао. И даље су сви морнари пили воду из исте чаше привезане за буре, брашно је одреда било црвљиво, а катранисана гардероба за рад по невремену несносно неудобна…

И онда као и данас, момци су одрастали на мору. Постајали су официри, и капетани, и стицали су. Све над чиме се око диви да је саградила Бока Которска, саградила је – до тајкунско-брдскопланинске ере – плаво-бијелим златом. Други официр илити секондо, свеједно да ли је машинац или наутичар, на доброј компанији зарадиће мјесечно колико и професор током цијеле 2014. Први официр сматра се за имућног човјека, а капетан је пак – не рачунамо ли здравље, љубав, и душу – човјек лишен овоземаљских проблема, но по цијени да га родно копно гледа тек 6 мјесеци годишње, или рјеђе. Отуд свака стара кућа, а у Боки се старом сматра она са 150-годишњим заливским резиденцијалним стажом – има поморца, или жели поморца, или школује поморца, јер је имала поморца, те зна што јој је чинити.

Ових се дана с азијских мора вратио мој рођени брат. За дан из Ризхаоа, преко Квиндаоа, Хонг Конга, Минхена и Београда, стигао је на Бококоторски аеродром. С непуне 33 подигао је кућу не задуживши се, оженио се образованом женом и добио здравог, плавооког сина.

Повратак поморца је феномен.

Никад не знаш ко се то заправо вратио? Је ли то онај исти син, муж, отац, брат? Или се наутик мора да промијени по дефиницији. У ком правцу тече тај преображај – биће то правац промјене нама видљивог свијета.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: