Повратак стријељане војске (4)
Пише: Иван Милошевић
Прије неколико дана добар дио политичког и законодавног врха Црне Горе обрео се на Тјентишту како би се подсјетио битке на Сутјесци. Организација тог скупа била је у рукама црногорског комунистичког огранка, а да све не буде само роштиљског карактера побринула се и Влада Црне Горе која је обећала 50.000 евра за обнову споменика на Тјентишту. Отпјевали су по једну „По шумама и горама”, закитили се петокракама и након партизанског кола вратили се у Подгорицу.
Па и нека су ишли на Тјентиште, и у том боју на Сутјесци изгинуло је на хиљаде Срба са петокракама на челу и ваља се сјетити и тих људи, запалити им свећу и подсјетити се њихове жртве.
Међутим, да ти наши властодршци имају зрно државности и дубље националне одговорности, након Сутјеске наставили би пут ка Словенији, обишли јаме у околини Зиданог моста и Кочевског рога, гдје су партизани након завршетка рата и крајем маја 1945. године, без суда и по кратком поступку, стријељали на хиљаде црногорских четника. И њима су требали да запале свијећу, скину капу и поклоне се њиховој жртви. Тек тада та делегација би била права група државника и народних помиритеља и вратили би се у Црну Гору као њени прави представници.
Нажалост, њихов пут завршен је на Сутјесци. Истина, мало ко је очекивао од састава такве делегације, на чијем челу је био Иван Брајовић, предсједник парламента, и Миливоје Катнић, државни тужилац, да крене ка Словенији. Њихова идеологија и национална свијест и савјест не виде даље од Сутјеске и у том погледу у задњих седамдесетак година ништа се није промијенило. Иако су се се бивши комунисти данас пресвукли у социјалисте чија је светиња приватна својина и примитивни капитализам, њихова идеолошка матрица формирана на Булајевићевим филмовима о Неретви и Сутјесци остала је иста. Можда се очекивало да у том погледу донекле ревидира Иван Брајовић, који је директан потомак припадника Југословенске војске у отаџбини, али, гле чуда, он се показао као најтврдокорнији заклети комуниста.
Њихов поход на Сутјеску повод је да се мало прелистају стара докомента и то не само она из комунистичких архива. Неки други извори пишу нешто мало другачије од комуниста и након седамдесетак година комунистичке пропаганде о Сутјесци дошло је вријеме да се и она преиспита. На примјер, данашње генерације треба да знају да је битка на Сутјесци дио њемачке операције „Вајс”. Она је подразумијевала тотално уништење партизанских, али и војних снага генерала Драже Михаиловића. Њемачки генерали о томе јасно пишу, а можда је најувјерљиви и Адолф Хитлер, који у писму Мусолинију у фебруару 1943. године саопштава ставове нациста о генералу Михаиловићу.
„Ма колико било корисно подбадати једну страну против друге сматрам да је веома опасно докле год су све стране уједињене у осјећању бескрајне мржње према Њемцима и Италијанима. Ја видим нарочиту опасност у правцу у којем се развија Михаиловићев покрет. Велики број вјеродостојних докумената јасно доказује да тај покрет, који је добро организован и са јасним политичким правцем, само чека тренутак да се окрене против нас.
Претварајући се да помаже Ваше трупе, Михаиловић само хоће да се дочепа оружја како би могао остварити своје намјере. У интересу наших заједничких циљева, сматрам да је пожељно да се ваша Друга армија опходи према Михаиловићу и његовом покрету као према непомирљивим непријатељима осовинских сила и тражим од Вас да издате наређење у том смислу“. О овоме писму је говорио и генерал Лер током суђења нацистима након рата.
Ваља истаћи и да битка на Сутјесци када се посматра из више извора и не изгледа као велика партизанска епопеја која се скоро пола вијека глорификовала. Штавише, био је то велики пораз партизана и то највише захваљујући слабој Титовој тактици. Због ње се у њемачком обручу нашло око 15.000 партизана, од којих је изгинуло скоро двије трећине. Њемачке елитне трупе имале су минималне губитке, тек пар стотина војника. Добро су прошли и четници, који су располагали обавјештајним подацима о јаком обручу и на вријеме су из њега извукли своје снаге.
Због тога би државна делегација са Тјентишта требало мало да смањи идеолошки доживљај и прелиста, осим комунистичких, и остале архиве. То може бити љековито, не само за њих, него, што је много важније, за све нас у Црној Гори.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
mi danas olovkom se ne mozemoizboriti za promjene zato je tekst cist promasaj tj mjau filozofija ispod klima uredjaja . . .
Vrijeme razum i ljudi ,su najbolji lijek za sve,a za ovakve stvari samo to ,i nista drugo,zivjeti se mora
ne jedni pored drugih nego zajedno,svakome su svoji najmiliji i „najispravniji“,taj rat nas je dosta unazadio i kostao,ne mislim na materijalno nikako,ako se od toga postepeno budemo osvijestili i razbudili ima i za nas sanse,uvreda nemoze boljeti kao laz,a sve nam je iz toga rata prositeklo lazno,od zajednicke drzave,za koju smo se posteni izubijali izmedju sebe do nje same,vjerovatno je raskol takve drzave bio neminovan ,iako ga nijesmo zeljli niti njen nestanak,zato netrebamo ni nju zaliti ,skupa je i preskupa bila,zalimo sebe i svoju pamet da nam se tako nesto ponovo ne desi,koje su pameti nasi politicar garntujem da bi ponov nesto slicno napravili ,sreca sto sjeme zla na drugoj Hrvatskoj strani to nece ,inace…………..?
Ovo sto se sada desava izmedju Srba je posledica tih zaboravljenih stvari,mozda je to i kazan bas zbog toga,nemgu znati sigurno ,ali ima tu nesto,doci ce vrijeme i novih ljudi i nestanak straih netrpeljivosti,nije nam svojstvena mrznaj koliko god smo vrele krvi,oprsatanje i istina su lijek najbolj i najdjelotvorniji,samo tako naprijed ,oni koji si to priredili odavno su i umrli i pomirili se mrtvi,mi se namo sto mirit jer nijesmo ni posvadjani,a ideologija kome nije jasna njemu ni pricet ni krst ne pomazu,nadam se da je takvih malo medju zadravorazmskim ljuima,nama drugima uspumen i sjecanje,valjda smo nuk izucil,ako nijesmo i necemo!
… Sve da nas razlikuje, kako je to na izvjestan način i logično, odnos prema žrtvi, pogotivo nevinij žrtvu, svejedno čijoj i kojoj, ne smije!
Jedino to, odnos prema sopstvenoj i tuđoj žrtvi, kazuje čovjeka … I nečovjeka kazuje!
Sve su druge razlike ljudske i shvatljive!
Odnos prema žrtvi, jedino nas on u potpunosti kazuje!
Ne dozvolimo da jedna krajnost, ona komunistička, ispisuje jednu drugu krajnost, antikomunističku!
Obe jednako štetne i protivne našem narodu.
Mjera, mjera u svemu … Ako ćemo da živimo kao ljudi.
Lako li je sada nakon toliko decenija biti „pametan“ i „mudar“ i dijeliti lekcije o Sutjesci i tome slicno, jos ako ti niko od predaka nije bio ucesnik iste ili tamo kosti ostavio, nije bolno ,al je nemoralno.
Znam i ja nesto o Sutjesci posto mi je otac bio ucesnik bitke kao pripadnik Pete proleterske brigade, kao i jedan broj clanova uze i sire porodice, a neki su i poginuli tu.
Objasnite , kad je ta bitka bila tako beznacajna zasto je nakon nje uslijedila u septembru 1943. g. kapitulacija Italije i pridruzivanje ostataka njene vojske patizanskom pokretu u Jugoslaviji.
Svima nam je potrebna istina, a moze svako svoju istoriju da pise, pa sta prezivi.
Naravno meni licno zao je svih zrtava rata, jer je rat veliko zlo i strada mnogo nevinih, a oni koji zakuvaju i kreiraju ostaju van domasaja pravde.