Повратак војске на Косово и Метохију: Србија подсећа да се не одриче своје територије

Србија ће поново затражити повратак своје војске на Косово и Метохију у складу са Резолуцијом 1244. Подршка овом захтеву јуче је стигла од Руске Федерације, што је потврдио руски представник у УН Василиј Небензја на седници Савета безбедности УН.

„Сматрамо да је оправдано што Београд планира још једном да затражи повратак на Косово до 1.000 припадника српске војске и полиције у складу са Резолуцијом 1244“, рекао је Небензја на седници у Њујорку.

Руски представник се осврнуо и на то што НАТО још више наоружава Приштину, као и да се у року од три године Приштина очекује да стави у употребу преко 350 оклопних возила и набави сопствену флоту војних хеликоптера.

„Ово је флагрантно кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН, која дефинише међународни контингент за Косово као једино војно присуство које треба прихватити у покрајини“, упозорио је он.

Шта тачно пише у Резолуцији 1244 о повратку српске војске и да ли ће захтев Србије бити прихваћен?

Двадесет година се ћутало о повратку српске војске

Резолуција Савета безбедности УН 1244 у тачки 4 предвиђа могућност враћања српских безбедносних снага у јужну српску покрајину.

„Савет безбедности УН потврђује да ће после повлачења, договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности у складу са анексом 2“, пише у тачки 4.

У Анексу 2, под тачком 6 пише:

„Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције:

– везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством;

– обележавање/чишћење минских поља;

– одржавање присуства на местима српске културне баштине;

– одржавање присуства на главним граничним прелазима.“

Дакле, у складу са документом који су потписале све чланице Савета безбедности УН, српска војска би могла да обезбеђује објекте српске културне баштине који су до сада ограђени бодљикавом жицом и чувају их војници КФОР-а.

Такође, војска би била на главним административним прелазима на којима Приштина по свом нахођењу уводи забране, што за прелазак појединаца, али и за камионе са робом.

Четири године након усвајања Резолуције 1244 Србија је затражила повратак своје војске, на територију на којој су Албанци отимали имовину Срба, протеривали живе, а мртвима рушили гробове.

Тадашњи премијер Зоран Ђинђић месец дана пре убиства послао је писмо НАТО команданту Грегорију Џонсону у којем је тражио да се резолуција у овом делу испоштује.

„Резолуција Савета безбедности (1244) предвиђа улогу Србије и Југославије у прелазном периоду, тиме што налаже међународним организацијама да створе услове за повратак контигента југословенске војске и полиције. Стога вас молим да, у складу са мандатом који имате, обезбедите услове за неодложно испуњење става из Резолуције 1244 о повратку до хиљаду припадника безбедности матичне државе“, написао је тада Ђинђић.

Већ сутрадан стигао је одговор. Портпарол НАТО-а Аријен Контије одговара одрично на овај захтев.

„Безбедносна ситуација на Косову стално се разматра, а она је сада таква да је, ипак, прерано говорити о повратку војске на Косово“, рекао је Контије.

Скоро 20 година се нико није сетио, или није хтео да се сети да покрене питање повратка српске војске на Косово и Метохију.

То је у децембру 2022. године учинио председник Србије Александар Вучић који је упутио захтев КФОР-у за повратак српске војске.

Одговор симболично стиже на Бадње вече, у писаној форми на административном прелазу Мердаре уручен је представницима Генералштаба Војске Србије, а потом прослеђен Влади Србије и председнику државе.

„КФОР нам је одговорио да нема потребе за повратком наших снага на север Косова и Метохије, као што смо и очекивали, иако по резолуцији СБ УН 1244 немају право да одбију тај наш захтев јер се они за то не питају“, рекао је Вучић саопштавајући какав је одговор добио.

У истом дану када је КФОР одговорио да нема потребе за српском војском на Косову и Метохији, те да они брину о безбедности Срба, у Шртпцу су рањени српски дечаци који су носили Бадњак. На њих је пуцао Азем Куртај, припадник такозваних Косовских безбедносних снага, који се и данас налази на слободи.

Упркос томе што је западни део међународне заједнице одбијањем захтева Србије показао ругање међународном праву и Резолуцији 1244 чији су и они потписници, Србија не одустаје од њеног поштовања.

Београд ће опет упутити захтев за повратак до 1.000 припадника војске и полиције на Косово и Метохију.

Иако је јасно да овај захтев опет неће бити прихваћен, његов значај је пре свега у симболици – стално подсећање да Србија не одустаје од поштовања Резолуције 1244, као и да се не одриче Косова и Метохије.

(РТ Балкан)