Повријеђени Срби из Книна пуштени на кућно лијечење
1 min read
Навијачи у Книну
Срби, који су повријеђени у нападу код Книна током преноса фудбалске утакмице Јанг бојс-Црвена звезда, пуштени су на кућно лијечење и опорављају се, а хрватска полиција је овај случај оквалификовала као кривично дјело изазивање нереда, преноси ртрс.
Борис Петко, власник кафића у Уздољу у коме су нападнути Срби, рекао је да је у објекат ушло десет-петнаест момака са фантомкама и палицама и да то није случајно већ да је напад планиран и да је то учињено јер је Србин.
Начелник општине Бискупија Милан Ђурђевић рекао је да су напади унијели немир међу локално становништво, које се, како је навео, ,,мало опустило и почело живјети као сав нормалан свијет“, те указао на важност да починиоци што прије буду пронађени, преноси Радио-телевизија Србије.
Директор хрватске полиције Никола Милина, који је јуче посјетио Книн, рекао је да полиција интензивно трага за нападачима из Уздоља.
Што се тиче напада у мјесту Ђеврске код Кистања, поднесно је пет прекршајних пријава, а двије особе су приведене. Једна особа ухапшена је данас и због напада на српског повратника у Ријеци.
Хрватски медији наводе да је полиција напад у Уздољу оквалификовала као кривично дјело изазивање нереда, те да починиоцима пријети и до пет година затвора.
– Након извршених консултација у Општинском тужилаштву Шибеник, догађај од 21. августа око 22:30 у Уздољу оквалификован је као кривично дјело изазивање нереда – саопштила је шибенско-книнска полиција.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Село Биљани Горњи је кроз читаву своју историју било насељено искључиво православним србским становништвом, и до рата у Хрватској је важило за једно од богатијих и напреднијих села котарског региона. Кршевит подвелебитски терен усред кога се сместило село Биљани Горњи одувек је био рај за испашу оваца, у коме су живели горштаци и чобани. Према попису становништва из 1991. године забележено је 1.056 становника, од чега је било 1.033 Срба, 2 Хрвата, 2 Југословена и 19 осталих. Из нама Србима познатих разлога, Биљане Горње су, као и остатак бенковачког краја, прикључене Републици Српској Крајини 1991. године. Након етничког чишћења у операцији Олуја, село је опустело.
По хрватском попису 2001. године у селу је живело тек 59 људи, укључујући и придошле Хрвате који су нелегално запосели куће и имања избеглих Срба. Хрвата је по попису било 31, а Срба 21.
У насељу је у ноћи између 16. и 17. октобра 2011. намерно запаљена кућа србског повратника Момира Радмановића, што није први инцидент овакве природе и што је јасна порука Србима да у НДХ њима живота нема.
На Веритасовој листи погинулих и несталих Срба из октобра 1997.г., у агресији на РСК у августу 1995.године у геноцидној акцији “Олуја”, евидентирана су 1542 лица. Међу зверски убијеним су и Милићи, Јека и Алекса из Биљана Горњих. Наравно да овај списак није коначан .
У свом извештају Савету безбедности, хрватска Влада наводи да је хрватска војска у акцији Олуја убила 911 Срба (404 војника, 462 цивила i 45 неодређеног статуса). Хрватска војска је погинуле покопала по разним гробљима. Од 911 погинулих идентификована су 163 лица. За све идентификоване и неидентификоване сачињени су протоколи – фотографија леша, отисци прстију, подаци о месту и времену проналаска, одећи, обући и месту укопа.
Шта је са несталим Србима преко броја 911 ? По Веритасовим подацима један број тела погинулих је уништен намерно (спаљивањем и слично) или су изгорели заједно са кућама и целокупном имовином. Један број је намерно сакривен – бачен у јаме, бунаре, мање приступачним или неприступачним местима где су убијени. Они чија су тела уништена никада неће бити пронађени и идентификовани.
Иако су 90-тих осетили ратну претњу, многи у Срба су веровали да ће се све ипак некако решити, без проливања њихове србске крви.Неки су се опет одрицали свог Србског имена и племена и своје вере православне и прелазили у католике. Они , који нису желели да се самообмањују, напустили су Биљане Горње и спасили своје животе. Срби су по ко зна који пут протерани са својих огњишта. У “Олуји” је све србско сравњено са земљом .
Колико је мени познато, данас у Биљанима Горњим има стотињак становника, све одреда стари и немоћни Срби повратници који не виде никакву будућност свог аветно опустелог родног краја. Куће у којима своје последње дане живота одбројавају су рушевне. Нема стада оваца као некад када је мене отац у Биљане Горње водио. .Они малобројни Срби, махом старци, који се вратише, затекоше паљевине и голе зидове, без врата и прозора. Преварени и наивни, повероваше у Решења којим им Хрватска “одобрава” захтев за обнову – без одређеног и прецизираног рока. Све мање је овде живота- венчања и порода готово да нема, нема за Србе услова живота у “брата” Хрвата. Заређале сахране, живот бледи ……