Познати Французи: Ред је да се извинимо Србији, ово је био реванш поражених

Познати Французи, за „Новости“, о француско-српским блиским везама и срамоти која се десила на обиљежавању сто година од краја Великог рата.

Несрећни распоред званица на церемонији обиљежавања стогодишњице Првог свјетског рата у Паризу показао је и ону другу страну. Огроман број Француза, различитих политичких опредјељења, узраста и функција, писци, политичари, потомци војника, реаговали су на ову несмотреност протокола која је бацила сенку на заједничку победу у Великој војни.

Огласили су се, тако, и Марин ле Пен, Жан-Кристоф Бијисон, Пјер Траније, Клеман Веј Ренал, Тјери Маријани… Хиљаде Француза остављало је коментаре на њихове поруке, изражавајући незадовољство протоколом на церемонији и одајући поштовање француско-српском пријатељству.

За „Новости“, тим поводом говоре истакнуте личности француског политичког, јавног и културног живота.

Патрик Бесон, писац: Уписано у историји

Без сумње, млади Емануел Макрон изгледа није довољно проучавао историју рата 1914-1918, иначе би знао колике жртве је, заједно са француским војницима, поднијела српска војска. На комеморацији 11. новембра, мјесто вашег предсједника требало је да буде уз нашег, а не далеко од њега. Француско-српско пријатељство ће преживјети ову моралну и политичку грешку, јер је оно уписано у историји, а Емануел Макрон само у садашњем тренутку.

Жан-Мари Ле Пен, оснивач Националног фронта: Мрска манипулација

Протоколарно мјесто додијељено предсједнику Србије 11. новембра у Паризу додатно ме је шокирало, јер представља дио низа мрских историјских манипулација, које осуђујем већ деценијама.

Пјер Анри Бинел, Бивши мајор и обавјештајац: Образовани знају

Огорчен сам, наравно. Нормално је што има толико реакција Француза који се сјећају Првог свјетског рата. Протокол за ову манифестацију, нажалост, није имао никакве везе са Првим свјетским ратом. Није, чак, организована ни војна парада. Француско-српско пријатељство је живо међу образованим људима.

У француским школама данас сви говоре о бици на Соми, нико о Солунском фронту. Сјећам се историје, и поред цијене коју сам лично платио. Усправан сам човек. Историја је веома битна, јер су лекције из прошлости обећања за будућност.

Анри Лакај, адмирал у пензији: Тешка грешка

Почињена је веома тешка грешка. Потпуно је апсурдно да Србија буде скрајнута, имајући у виду њене заслуге у Првом свјетском рату, а да Тачи буде у центру.

Требало је да буде сасвим другачије. Било је и других полемика на обиљежавању стогодишњице, а све се завршило твитовима америчког предсједника против политике Макрона. Много горког укуса је остало после те церемоније.

Жак Огра, први вођа специјалаца на КиМ: Политика над осјећањима

Ријеч је о неуспјелој церемонији. Требало је да се обиљежи побједа у Првом свјетском рату, а не мир који је касније потписан у Версају.

Почаст је морала прије свега да се ода савезницама које су побиједиле у том страшном рату, укључујући, наравно, и Србију, једну од главних сила побједница, која је поднијела веома велике жртве и имала изузетно важну улогу у коначном тријумфу.

Немам ништа против Њемаца, али није их требало стављати у центар. Шокантно је видјети представника фантомске државе Тачија одмах иза Владимира Путина, а Александра Вучића негде у прикрајку. Политика се наметнула над памћењем и осјећањима. Повриједили смо Србију. Знам о чему говорим. Брат моје баке Жак Сеген дао је живот на Солунском фронту, за Француску и Србију.

Жан-Пол Блед, професор на Сорбони: Блиски односи и поред грешке

Треба релативизовати овај инцидент, јер не упућује на политичку намјеру Јелисејске палате. Неспорно је да су постојали грешка и гаф протокола, али то не долази од предсједника Француске Републике.

Најбољи доказ за то је што ће Емануел Макрон ускоро посјетити Београд, чиме се потврђује улога коју је Србија имала у Првом свјетском рату и коначној побједи.

Истовремено, предстојећа посјета је и илустрација веома блиских веза између Србије и Француске, симболизованих Спомеником захвалности Француској, који ће Макрон лично открити после реновирања.

Алекси Труд, историчар: Реванш поражених

У Србији је 1. новембара, на прослави сто година ослобођења Београда, амбијент био фантастичан. Амбасадор Мондолони и државна секретарка Женевјев Даријесек су изузетно примљени.

У том тренутку била је то демонстрација јаких веза између наше двије земље. Тим прије сам још више био шокиран у Паризу, и због распореда на церемонији са Тачијем иза Макрона, и због истицања косовске заставе прије тога.

Са Ангелом Меркел поред француског предсједника, и Изетбеговићем недалеко, то уопште није била комеморација посвећена Првом свјетском рату, већ мултилатералном свијету данашњице. Све су побркали. Стекао се утисак да је ријеч о реваншу поражених. Ријеч је о недостатку културе људи формираних на медијском и образовном систему који не даје прави значај историји.

Патрик Муро, колекционар: Шокиран сам неправдом

Љут сам и озлојеђен. Срамота је то што се догодило. Надали смо се нечему другом. Умјесто тога, довели су нам Ангелу Меркел и Ердогана. Шокиран сам због неправде која је учињена француско-српском пријатељству.

Ред је да се извинимо Србима. Наставићу да присне односе између наших народа браним истом снагом и убјеђењем. Идем по подне да обиђем српску локомотиву коју смо, уз заставе двије земље, поставили испред Војно-меморијалног комплекса „Инвалиди“, да је очистим од опалог лишћа и мало угланцам.

Алан Покар, писац: У челу Њемачка и Косово*

Скандалозно је то што нисмо истакли земље побједнице. Није учињенина достојна част ни Србији, ни Италијанима, ни Енглезима.

С друге стране, у челу су били Немачка и Косово! Ријеч је о Првом свјетском рату а не о актуелним геополитичким односима. Срамота је што је тако испало. Пријатељство између Француза и Србије је јако. Морао би у Француској да се оснује почасни одбор који ће га његовати, да се јаче и боље чујемо. Довео бих у чланство много важних људи.

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: