Ппезија и од синтетичке коже: У галерији „Б2“, вајар и професор Здравко Јоксимовић представља цртеже, пастеле, објекте, скулптуре

Уметник чија се дела налазе у многим музејима и приватним збиркама, до сада је имао 47 самосталних изложби. За актуелну поставку, историчар уметности Мирослав Карић, текст у каталогу насловио је „Поезија Здравка Јоксимовића“.

– Уводећи поетски језик као битан концептуални елемент и интерпретативни кључ сопственог рада, уметник нема интенцију да посматраче у крајњим метафоричким и алегоријским представама стави у ситуацију одгонетања некаквих заумних садржаја већ напротив да их једноставним, игривим, неретко духовитим драмским заплетима облика, боја, функција, намена употребљених материјала и предмета перцептивно и мисаоно провоцира о преокретљивој природи света који их окружује – истиче Карић. – Недавно случајно откриће уљаних пастела на којима је радио половином деведесетих година вратило је Јоксимовића у време када је да би, како и сам каже, утажио потребу за сликарством интензивно истраживао феномен слике, односно експериментисао са датостима дводимензионалног простора, структуре папирне подлоге, односа линије, површине, боје и интензитета гестуалности као важног композиционог квалитативног фактора.

Историчар уметности примећује и да је после скоро три деценије, уметник започео нову серију, која са једне стране представља и наставак његове вишедеценијске скулпторске праксе у којима истражује материјале, испитује њихова физичка својстава, трансформативни потенцијал и атрибутивне моћи:

– Иначе су дрво, глину, метал временом код Јоксимовића заменили проналасци нестандардних уметничких материјала из различитих индустријских сфера (клингерит, текстолит, пертинакс, графитна табла, синтетичка кожа) који су сопственим одликама захтевали и другачије приступе у третманима, припреми, обради и финалној монтажи. Јоксимовићу је то понудило сплет могућности за интервенисање уљаним пастелима и акриликом на већ постојећим бојеним површинама пажљиво изабраних материјала, за навигацију кроз отворен процес интеракције суптилних пигмената са (не)савитљивошћу и пропустљивошћу синтетичких подлога, са границама машински и ручно обрадивог, са неизвесношћу спојева визуелног и тактилног – пише Карић о специфичним сликарско-скулпторским захватима аутора присутној на нашој сцени од краја осамдесетих година прошлог века.

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: