Пракса ЕУ на сајту Скупштине Црне Горе: Нема хапшења посланика без скидања имунитета (ФОТО)

Према документу Скупштине  Црне Горе у ком се разрађује пракса у односу на питања посланичког имунитета код чланица Европске Уније (ЕУ), а посебно Њемачке, која у сваком погледу, па и правном чини срж правног система врло јасно се указује на чињеницу да један од лидера ДФ-а Небојша Медојевић није могао бити ухапшен без претходног консултовања Скупштине. На исти начин не може доћи до евентуалног хапшења Милана Кнежевића.

У наведеном документу, у ком се набрајају случајеви у којима је нопходна дозвола Бундестага, тачка 4 гласи: извршење притвора у некривичном поступку због неоправданог одбијања да се свједочи (у складу са Закоником о кривичном поступку и Закоником о парничном поступку)

Поставља се питање како су Брајовић и стручне службе биле “необавјештене” о сопственим сазнањима и прошлогодишњем документу?

Зашто Скупштина Црне Горе не примјењује документ који је израдила у сарадњи с Венецијанском комисијом и Греком из 2017. него препушта суду да се ослања на праксу Хрватске од прије 20 година док није била чланица ЕУ?

Јасно је да Медојевић да није могао бити лишен слободе без претходног одузимања имунитета од Скупштине Црне Горе, а на што указује најбоља и најразрађенија пракса у ЕУ, пракса Бундестага.

Да ли је у питању „fumus persecutiоnis“

Посебно категорију сложеног правног питања имунитета и случајева у којим имунитет штити посланика, чини ”fumus persecutiоnis”. То означава оправдану сумњу да је правна радња против посланика политички мотивисана, што је овдје скоро извјесно случај.

Ово значи да Парламент мора процијенити да ли захтјев за укидање имунитета представља покушај политичког прогона, или другог вида неоправданог напада на посланика, стоји у поменутом документу.

Чак и за одобрење покретања кривичног поступка који се подноси Парламенту омогућава процјену од стране те институције да ли у конкретном случају постоји „fumus persecutiоnis“, односно политички мотивисана оптужница.

У готово свим уставним системима постоји разлика између двије главне категорије парламентарног имунитета које су различите природе и начина примјене.

Прву категорију представља тзв. „неодговорност“ („non liability“) која се односи на имунитет од судског процесуирања за гласање, мишљење и излагање у вези са вршењем парламентарне функције или, другим ријечима, већу слободу говора у односу на обичне грађане.

Другу категорију имунитета представља „неповредивост“ (“inviolability“) која се односи на посебну правну заштиту посланика од хапшења, притвора и процесуирања у случају када су оптужени за повреду закона, без сагласности парламента, што је у овом случају било за посланике Медојевића и Кнежевића.

Критеријуми за задржавање неповредивости:

-у случају када су наводи јасно и очигледно неосновани;
-у случају када је наводно дјело непредвиђена посљедица политичког дјеловања;
-у случају када наводи јасно указују на партијске и политичке мотиве („fumus persecutiоnis„) који имају за циљ да узнемире или застраше посланика или ометају његово вршење мандата
-у случају када судски поступци могу озбиљно угрозити демократску функцију парламента или основна права посланика или групе посланика.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: